Вести

OTVORENO PISMO

Generalnom sekretaru OUN: Ban Ki Munu,

Predsedniku Ruske Federacije: Vladimiru Putinu,

Generalnom sekretaru NATO: Jap de Hop Sheferu,

Visokom predstavniku EU za spoljnu politiku: Havijeru Solani,

Premijeru države Izrael: Ehudu Olmertu

Poštovani,

Bezuspešni pregovori u Beču (21. februar 2007) između Srba i Šiptara, najbolji su dokaz pogrešne strategije izaslanika OUN Marti Ahtisarija. Ponuđena „Rezolucija“ ne nudi rešenje statusa Kosova i Metohije (za koje je specijalni izaslanik dobio mandat) već – odlukom da se Srbiji oduzme 15% teritorije – zadire u oblast suvereniteta međunarodno priznate države Srbije.

Ljudi dobre volje, političari slobodni od uticaja svetskih centara moći, i vlade koje ne zavise od svojih kreditora – svesni su da je međunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji (1999-2007) doživela potpuni poraz. Na Srbe i nešiptare primenjen je sistem aparthejda i nasilja (primer nesprečavanog napada 50000 Šiptara 17.3.2004. na Srbe i njihova dobra).

Pravo na život, školovanje, lečenje ili slobodu kretanja – kao temelj ljudskih, ustavnih i ličnih prava – ne postoje za Srbe i nešiptare niti su ih međunarodni mentori osigurali. NATO snage i UNMIK nisu ni razoružali šiptarske teroriste, što su bili u obavezi na osnovu potpisanog dokumenta između generala Džeksona i Hašima Tačija od 21. juna 1999. godine. Ovim dokumentom još jednom su potvrđeni Rezolucija 1244 i teritorijalna celovitost ondašnje SRJ.

Od dolaska misije Ujedinjenih nacija (1999) sa zadatkom da uvede red i zakon u srpsku južnu pokrajinu, ubijen je 931 Srbin (počinioci nisu nikada pronađeni). Od 1999. do februara 2007. izvedeno je 7000 napada na Srbe, od čega 4585 vatrenim oružjem. Nepoznata je sudbina 2488 osoba srpske nacionalnosti, a 20000 Cigana je proterano sa Kosova i Metohije.

Preporuke Marti Ahtisarija da se regija Kosovo i Metohija izuzmu iz Republike Srbije i da ostvari „postepenu nezavisnost“ (dok joj se Rezolucijom daju sudstvo, prosveta, državni simboli, vojska i policija) – direktno su u sukobu sa uspostavljenim međunarodnim pravom i proklamovanim dokumentima OUN-a, KEBS-a, OEBS-a, Helsinškom poveljom iz 1975, Deklaracijom Generalne skupštine UN od 18.12.1992. kojom se naglašava da prava manjina ne smeju ugroziti suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnu politiku države i Rezolucijom SB OUN 1244 (od 10. juna 1999). Postavlja se pitanje zašto se Badinterova odluka po kojoj su granice bivših republika SFRJ granice novih država – ne poštuje jedino u slučaju Srba? Moraju li Srbi, u ime tuđih nacionalnih interesa da čak i u svojoj državi budu na jednom njenom delu proglašeni za manjinu!

Srpske nevladine organizacije i udruženja: Fond istine, Srpske sabor Dveri, Svetski sabor Srba, Nemačko-srpska Komisija za dostojanstvo pravde, kao i udruženje Srba „Nemanja“ iz Bilefelda – smatraju Rezoluciju specijalnog izaslanika UN nedopustivim presedanom, a predlog sukcesije Kosova i Metohije ravnim Minhenskom sporazumu iz 1938. godine.
Molimo Vas, uvažena gospodo, da sprečite „prosvećenu“ varvarizaciju međunarodnog prava – jer bi nametnuto rešenje dovelo do permanentne destabilizacije u regionu. I bilo bi podložno reviziji!

Molimo Vas da stanete u principijelnu zaštitu srpskog naroda, koji je jedini tokom programiranog rušenja SFRJ i rata 1991-1995. doživeo etnička čišćenja, i bio bespravno bombardovan 78 dana 1999. godine. Upotrebljeni su čak i projektili ispunjeni osiromašenim uranijumom i kasetne bombe.

U Beogradu,
26. februara 2007.

Za Fond istine

Predrag R. Dragić Kijuk
Slobodan Jarčević

Za Srpski sabor Dveri

Branimir Nešić
Vladan Glišić

Za Svetski sabor Srba

Đorđe Jovanović
Vera Bojić
Vladimir Umeljić

Za Nemačko-srpsku Komisiju za dostojanstvo pravde

Angelina Marković
Ferenc Majoros

Za Udruženje Srba „Nemanja“

Radmila Ninić