Вести

Nemačko ministarstvo inostranih poslova juče nije bilo spremno da komentariše izjave ambasadora Nemačke u Beogradu Andreasa Cobela koje se tiču statusa Kosova i Vojvodine u Srbiji.  Cobel je, da podsetimo, ocenio da problem Kosova treba što je pre moguće rešiti u smislu nadzirane nezavisnosti jer bi u protivnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku.

Mediji u Beogradu prenose da je Ministarstvo u Berlinu, kojem su najoštrije proteste uputili vlada i predsednik Srbije, saopštilo da Nemačka polazi od pretpostavke da je vlada Srbije primila k znanju sadržaj ambasadorove izjave u kojoj se on izvinio zbog izjava koje je u utorak da o Kosovu i objasnio da je govorio u lično, a ne u ime Nemačke ili Evropske unije.

Tim povodom BBC je razgovarao sa stručnjakom za Balkan iz minhenskog Centra za primenjena politička istraživanja Martinom Bruzisom koji procenjuje da u izjavama koje se pripisuju nemačkom ambasadoru u Beogradu nikako ne treba tražiti nekakve probne balone ili prikrivena upozorenja Srbiji po pitanju Kosova:

„Mislim da je reč o glupoj pogrešci koja očito pokazuje stepen neznanja i neinformisanosti jednog tako visokog nemačkog diplomate i meni je, lično, zaista žao zbog tih izjava. Apsolutno nije jasno, ni na osnovu logike samih argumenata niti načina rasuđivanja šta je imao na umu kada je rekao to što je rekao. Ja ne vidim da, kako je on to predočio, postoji bilo kakva veza izmeđa Vojvodine i Sandžaka sa jedne i Kosova sa druge strane. Reč je o problemima potpuno različite prirode koji ni na koji način nisu povezani.“

Sagovornik BBC-ija nije želeo da se upušta u analizu moguće reakcije nemačkog Minstarstva inostranih poslova zbog cele ove epizode niti da spekuliše o mogućem opozivanju ambasadora Cobela iz Beograda:

„Prilično sam siguran da će ga, iza scene, oštro ukoriti. Verovatno će ubuduće voditi računa i o tome da izjave koje daje budu interpretirane na pravi način. Moram da priznam da meni, iz vesti i izveštaja koje sam pročitao, nije baš najjasnije šta je ambasador Cobel zaista izjavio i kako je on to razumeo vezu između Kosova i Vojvodine. Nisam uveren ni da bi, u ovom slučaju, Cobelovo povlačenje iz Beograda predstavljalo najbolje rešenje. Time bi se samo na njegovo mesto doveo neko kome bi, u prvom trenutku, nedostajalo neophodno iskustvo. Istovremeno mi se čini da ne treba preuveličavati ceo ovaj slučaj. Mislim da Nemačka, kao trenutno predsedavajući Evropske unije, tokom kosovskog procesa nije načinila bilo kakvu krupniju grešku pa stoga nema ni mesta eventualnom revidiranju dosadašnje politike.“

Žestina reakcije iz Srbije na komentare nemačkog ambasadora u Beogradu, po mišljenju Martina Bruzisa, ima više osnova:

„Dobro su poznate traume zbog nemačke uloge u istoriji i zbog nemačkog priznavanja Slovenije i Hrvatske i sloma bivše Jugoslavije. Sve to je dosta složena baština nemačko.srpskih odnosa. I o svemu tome bi nesumnjivo trebalo pokrenuti jedan širi dijalog. U svakom slučaju, posledica trenutno složenih i delikatnih odnosa Nemačke i Srbije mogla bi da bude možda i prilika da strane međusobno mnogo bolje upoznaju.“

Političari i mediji u Srbiji u poslednje vreme sve otvorenije zameraju pojedinim stranim ambasadorima, mahom onim iz Sjedinjenih Država i Britanije, da, kako to u Beogradu vide, u svojim nastupima i izjavama, posebno kada je o Kosovu reč ali i ne samo onda, prelaze granice uobičajenog diplomatskog delovanja i ulaze u vode direktnog mešanja u unutrašnje stvari Srbije.

Sagovornik BBC-ija kaže da nije lako sa strane procenjivati ponašanje i uticaj pojedinih zapadnih ambasadora u Srbiji:

„Moguće je međutim da su oni motivisani uočljivim nepodudaranjem između viđenja koje o kosovskom procesu postoji u javnosti i zvaničnoj politici unutar Srbije i izvan njenih granica. Posebno zato što u srpskoj političkoj eliti niko nije dovoljno iskren i otvoren i nema hrabrosti da javnom njenju u Srbiji predoči kako je manje više jasno da je Kosovo na putu nezavisnosti. I da neko drugo rešenje, ima li se u vidu Ahtisarijev plan, uopšte nije realno.“
 

BBC