Вести

Da li je kraj istorije, posebno na Balkanu i posebno što se tiče Srbije, zamenjen ponovnim rađanjem geografije. Čime se bavila analiza bivšeg nemačkog ministra odbrane Ruperta Solca na temu Balkana još u septembru 1991. godine? Na sastanku Saveznog udruženja nemačkih poslodavaca, na kojem su učestvovali i generali Bundesvera, Solc je pred okupljenim privrednicima i oficirima u Firstenfeldbruku bio sasvim jasan:

„Nemačka politika trebalo bi da stvori novi poredak na Balkanu, jer Jugoslavija predstavlja veštačku tvorevinu, koja nikada nije bila spojiva sa pravom na samoopredeljenje, pa bio zato trebalo odmah međunarodno priznati republike koje žele da se otcepe od Jugoslavije i tada se više neće raditi o unutrašnjem političkom problemu Jugoslavije, u kome nije dozvoljena međunarodna intervencija”.

Da li je, dakle, kraj istorije, posebno na Balkanu i posebno što se tiče Srbije, zamenjen ponovnim rađanjem geografije? Da li nam to opet neki javno i bez diplomatskih rukavica, ali sada usred Beograda, najavljuju podizanje novih granica predkumanovske Srbije? Ili zagovornici nametanja nezavisnosti Kosmeta, zapravo, žele da se Srbija oseti poput ogoljene Nemačke posle Prvog svetskog rata: osiromašena, ponižena, sa zavađenom političkom i finansijskom elitom, neproduktivnom političkom buržoazijom, stalnim aferama, tranzicijom u kojoj su bogati sve bogatiji, pritiskom Zapada za vratom i sa izgubljenom teritorijom? S novim populizmom i željom za osvetom?

Nemci i Kosmet? Pre početka vožnje major Norbert Veber stavlja kapu pomalo nakrivo, skida naočare i zažmirivši proverava da li su mu stakla čista. Zatim navlači pancirni prsluk preko uniforme i zauzima mesto suvozača u oklopnom vozilu Bundesvera. Putevi oko Prizrena puni su rupa, Albanci u Prizrenu puni su radosti. Oni uvek mašu vozilima Kfora, deca ponekad bacaju i cveće, a major Veber na sve to nesigurno se smeška. On je za starije Albance spasilac, za mlade je zvezda, a za sve junak iz daleka. To je njegova uloga, ali on kao da njom i nije previše oduševljen.

Norbert Veber je posle služenja redovnog vojnog roka radio deset godina u elektrodistribuciji, kada je u jednoj krčmi u Rojtlingenu sreo starog druga iz vojske. Uz prvo pivo pričali su o starim vremenima, uz drugo o novim, a uz treće Veber je obećao da će doći na vojnu vežbu. Položio je sve ispite i testiranja i postao je rezervista Bundesvera. Upitali su ga hoće li u Bosnu, a on je upitao svog poslodavca hoće li mu dati odsustvo. Ovaj je rekao: Ne. Tada je ostavio posao. Postao je profesionalac Bundesvera. U Bosni se bavio kompjuterima i satelitskom komunikacijom. Zatim su mu predložili službu na Kosmetu. I tako je stigao u Prizren, grad kojeg su ranije zvali mali Pariz. Sada u rečici Bistrici trunu plastične flaše, stare cipele i olupine automobila. Mišićavi muškarci i upadljivo našminkane žene šetaju glavnom ulicom.

Nekoliko kilometara od Prizrena nemački vojnici podižu kuću jednom Albancu. Mešaju beton, dok domaćin donosi čaj kako bi pozdravio majora Vebera. Uopšte, u nemačkom sektoru na Kosmetu puno se izgradilo i raščistilo, Bundesver je popravio mnogo kuća i puteva, a vojnici od lokalnih Albanaca stekli ime „bundis”. Oni koji u Nemačkoj kritikuju misiju Bundesvera na Kosmetu kažu da će Nemci napustiti to područje tek kada u svakoj bašti bude postavljen i vrtni patuljak.

Koliko je boravak nemačkih vojnika u južnoj srpskoj pokrajini i šansa da se imidž Bundesvera u nemačkoj javnosti popravi? Major Veber kaže da ne veruje u priče da su svi mladi zainteresovani isključivo za sebe i željni samo zabave. Na Kosmetu mladi nemački vojnici naporno rade, sedam dana u nedelji, 14 sati svaki dan. Istina, nemačka štampa bile je prepuna kritika na račun Bundesvera kada je u martu 2004. došlo do eskalacije nasilja albanskih ekstremista protiv preostalih Srba na Kosmetu.

Nemačke vojnike koji idu u misiju na Kosmet uče da izbegnu simboliku gospodara i sluge, sve do najsitnijih gestova. I zato se major Veber, kada mu neki mali Albanac u Prizrenu na ulici čisti čizme, obavezno saginje do dečaka da bude mali kao on. Nikada ne ostaje u uspravnom položaju, jer o tome su Vebera učili u Bundesveru pre nego što je krenuo na Kosmet.

Nemački vojnici u južnoj srpskoj pokrajini ne bore se protiv neprijatelja, već protiv stereotipa. Protiv stereotipnih predstava o Bundesveru, konkretno, i o Nemcima uopšte. Stari Albanci u Prizrenu majoru Veberu i ostalim „bundisima”ne kliču samo zato što su obezbedili da Srbi iz Prizrena odu. Oni nisu zaboravili da su Hitler i Musolini u Drugom svetskom ratu započeli ostvarenje projekta Velike Albanije.
Nisu to zaboravili ni Srbi. Drugi ih na to ovih dana podsetiše…
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 14.04.2007.]

POLITIKA