Вести

Ovde se zeli dati drzava jednom narodu, koji bi trebalo da bude nadziran. Nadgledana nezavisnost? Jedan narod, koji mora da bude nadziran, to je za mene problem, to je novost, toga nije nikada bilo. » – Handke

April, 2007 — Jedanaest od petnaest clanova SB UN je ocenilo da plan Marti Ahtisaria o buducem statusu srpske pokrajine Kosmeta, predstavljen u sedistu UN u Njujorku 4. aparila nije prihvatljiv u predlozenom obliku. Marti Ahtisari, bivski finski predsednik i specijalni izaslanik UN za Kosmet je zakljucio da se srpska i albanska strana nikad nece dogovoriti oko buduceg statusa Kosmeta, kao ni da UN pa ni Srbija ne mogu da vladaju ovom srpskom pokrajinom, s toga predlaze nezavisnost Kosmeta do koje bi doslo postepeno pod nadzorom birokrata Evropske Unije i protektoratom NATO snaga.

Suoceni sa ostrim protivljenjem Srbije, nezadovoljstvom Rusije i Kine kao i neslaganjem ostalih devet clanova, SB UN je odlucio da prihvati predlog Rusije i posalje misiju UN na Kosmet sa zadatkom da « prikupi sto vise podataka o situaciji na terenu », kako bi se utvrdilo da li je Rezolucija SB UN 1244 za Kosmet u potpunosti sprovedena.

Poznate americke medijske kuce, kao sto su Njujork tajms, Vasington post i Vasington tajms su naveliko pisale o Ahtisarijevom planu kao jedinom mogucem resenju za Kosmet, predvidjajuci da ce SB UN usvojiti plan u celosti. Da neuspeh Ahtisarijevog predloga u SB UN ne odgovara urednicima vodecih medija govori i cinjenica da je samo mali broj americkih elektronskih medija smatralo vaznim da obavesti svoje citaoce o razilazenju u misljenjima zemalja clanica SB UN oko resavanja statusa juzne srpske pokrajine i o predlogu Rusije za slanje specijalne verifikacione misije UN na Kosmet.

Predsednik SB UN, britanski ambasador Dzons Peri je posle sednice SB UN na kojoj se raspravljalo o Ahtisarijevom planu za Kosmet izjavio da «U Savetu Bezbednosti vlada misljenje da je potrebno da se prikupi vise podataka i detaljnih informacija na terenu i zbog toga sto vlada zabrinutost zbog rasparcavanja [nezavisne] drzave.»

Premijer Srbije je podrzao inicijativu Rusije smatrajuci da bi ona mogla da posluzi kao osnova za dalje pregovore o statusu Kosmeta. « Ahtisarijev plan za Kosmet je nelegalan – otudjuje 15% teritorije nezavisne zemlje [Srbije]“, izjavio je premije Srbije Vojislav Kostunica dodajuci da plan nije prihvacen u SB UN i zbog toga sto se kosi sa Poveljom UN.

Iznalazenje trajnog resenja problemema za Kosmet otezava stav velikih sila Amerike, Velike Britanije, Francuske i Nemacke koje su zvanicno podrzale plan specijalnog izaslanika UN Ahtisarija za Kosmet i time stavili do znanja Albancima na Kosmetu da su njihovi zahtevi kao i metode borbe za nezaisnost i otcepljenje od Srbije ispravni, zbog cega Albanci nemaju ni zelju ni potrebu za daljim i ozbiljnim pregovorima sa Srbijom.

Pitanje buduceg statusa Kosmeta ce po misljenju Petera Iskenderova iz Glas Rusije kao i Srdje Trifkovica iz Kronicles magazina dominirati na sastancima visokih diplomatskih predstavnika Evrope i Amerike, predvidjeni da se odrze u toku ovog meseca. « Braneci svoje interese na Kosmetu, Srbija brani svoju i evropsku buducnost », izjavio je Iskenderov. Trifkovic smatra da pregovori oko buduceg statusa Kosmeta tek predstoje naglasavajuci da niko od vladajucih politicara u Srbiji nema motiva da prihvati Ahtisarijev plan.

Glas Amerike od 13. aprila 2007. godine najvljuje da ce verifikacionu komisiju UN za Kosmet predvoditi belgijski ambasador Dzon Ferbeke (John Verbeke), dok AP prenosi vest predstavnika za stampu vlade Srbije da ce visoki zvanicnici Rusije i Kine posetiti Kosmet vec sledece nedelje. Zamenik premijera Kine Hui Liangu stize na Kosmet 17. aprila , dok je poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova predvidjena za 18-19. april.

Srpska pokrajina Kosovo i Metohija je pod upravom UN od 1999. godine. Posle bombardovanja Srbije od strane drzava clanica NATO alijanse i dolaska NATO trupa na Kosmet 1999. godine, vise od 250,000 Srba i pripadnika druge nacionalnosti je isterano sa Kosmeta, oko 150 srpski pravoslavnih crkava i manastira je poruseno ; albanski ekstremisti su ubili oko 1,300 Srba a isto toliko Srba je nestalo. I pored 20,000 NATO vojnika koji bi trebalo da cuvaju red i mir, albanski ekstermisti su na Kosmetu, u priodu od 1999. do 2006. godine, porusili i unistili na desetine hiljada srpskih kuca i stotine srpskih sela.

Za Nedeljni Telegraf Boba Borojevic