Вести

Iako misija UN nije ni sačinila izveštaj posle posete Kosovu i Metohiji, SAD izdejstvovale pisanje „francuskog” predloga rezolucije koji podržava Ahtisarijev plan.

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sinoć su u Njujorku počeli neformalne razgovore o nacrtima dveju oprečnih rezolucija o statusu Kosova i Metohije, koje su pripremile Rusija i Francuska. Iako se o nacrtima rezolucija ne govori zvanično, jučerašnja prištinska štampa je prenela reči izaslanika Evropske unije za Kosovo Štefana Lenea koji je rekao da je u sedištu SB pre dva dana „počela izrada nacrta rezolucije za Kosovo, zasnovana na Ahtisarijevom predlogu”. Lene nije govorio o detaljima nacrta rezolucije, niti o tome ko je pisac predloga tog dokumenta, ali je naveo da to uključuje međunarodne kontakte i da će pisanje nove rezolucije „oduzeti malo vremena, jer uključuje i međunarodne susrete kako bi se prevazišle eventualne prepreke”.

Ruski predlog rezolucije, međutim, sadrži ozbiljne rezerve prema Ahtisarijevom predlogu rešenja statusa Kosova i Metohije i podrazumeva nastavak pregovora između Beograda i Prištine, koji bi doveo do obostrano prihvatljivih rešenja. Jedan od zahteva je i da se „primi k znanju” predlog Srbije za rešavanje statusa pokrajine. Rusija, takođe, predlaže da novom rezolucijom UN za Kosovo treba pozvati na potpuno ispunjavanje Rezolucije 1244 i stvaranje multietničkog društva u toj pokrajini, uz punu zaštitu svih objekata od verskog ili istorijskog značaja. Ruskim predlogom se istovremeno zahteva „fazno sprovođenje budućeg sporazuma o rešavanju statusa Kosova”.

Rusi ne odustaju

Premijer Vojislav Koštunica juče je podržao ključne elemente ruskog predloga i istakao da je „za Srbiju najvažnije da ruski predlog jasno predviđa da nova rezolucija u potpunosti potvrđuje Rezoluciju 1244, odnosno državni suverenitet Srbije na Kosovu i teritorijalnu celovitost Srbije”.

Izražavajući spremnost Srbije za konstruktivno i odgovorno učešće u razgovorima o pronalaženju kompromisa, premijer je ponovio da ne sme da dođe do prekrajanja međunarodno priznatih granica „jer je to ključni princip koji važi za sve države sveta, pa mora važiti i za Srbiju”.

S druge strane, francuski predlog, koji nosi naziv „Elementi”, otvara vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana, za koji nije bilo moguće obezbediti saglasnost svih članica SB. Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Rašković-Ivić kaže za „Politiku” da je Francuska samo predlagač ove rezolucije, pošto su SAD već dugo vršile pritisak na neku od evropskih zemalja koja bi trebalo da predloži rezoluciju. Rašković-Ivić podseća da je specijalni američki ambasador za Kosovo i Metohiju Frenk Vizner u ponedeljak u Parizu najavio rezoluciju „koja nastaje na bazi Ahtisarijevog plana i koju SAD u potpunosti podržavaju”.

Francuski „Elementi”

U francuskom predlogu traži se da se odredbama nove rezolucije zamene prethodne rezolucije SB posvećene Kosovu, kao i da se mandat Unmika i Kfora ograniči na 120 dana, koliko bi iznosio prelazni period između sadašnje uprave Kosova i uspostavljanja budućih međunarodnih i lokalnih mehanizama vlasti, kako je, inače, zamišljeno i Ahtisarijevim planom.

Kako „Politika” saznaje, francuski predlog rezolucije poziva se na Glavu 7 Povelje UN, koja se odnosi na akcije koje SB, kao organ UN koji je zadužen za očuvanje mira u svetu, sprovodi u svim situacijama gde su mir i bezbednost ugroženi. Rezolucija 1244 takođe uključuje Glavu 7, ali prilikom njenog donošenja 1999. godine smatralo se da mir i bezbednost na toj teritoriji ne postoje zbog bombardovanja i akcija srpskih vojnih snaga.

Predsednica Koordinacionog centra tvrdi da se usled pritiska SAD na mnoge nestalne članice bezbednosti preskače i procedura. „Bilo bi normalno da se sačekalo da svaki od ambasadora zemalja SB napravi svoj izveštaj i da se na temelju zajedničkog izveštaja misije UN obave konsultacije, pa tek onda pristupi sastavljanju rezolucije. Ovakvo ubrzanje zaista govori o blic-krigu”, zaključuje Rašković-Ivić.

Brzina se tumači pokušajem da se za vreme američkog predsedavanja SB usvoji rezolucija, ali ako se u tome ne uspe, moguće je da ona dođe na dnevni red u junu, kada predsedava Francuska kao njen predlagač.

————————————————————————-

Glava 7 Povelje UN

„Politikin” izvor tvrdi da su se francuski pravnici konsultovali sa američkim i britanskim kolegama, i odlučili se na pozivanje na Glavu 7 Povelje UN, verovatno zbog toga što ona govori o tome da SB donosi rezolucije i aktivnosti koje su imperativne prirode, odnosno one koje moraju da se izvrše. Dakle, njih neka država ne može da suspenduje pozivanjem na ustav i teritorijalni integritet. (Takve akcije UN nisu sprovodile od intervencije u Severnoj Koreji, pedesetih godina.) U tom smislu i Srbija bi morala da prizna „prirodni karakter” takve odluke.

Međutim, ukoliko bi se neka rezolucija sada pozvala na Glavu 7 Povelje UN, to bi značilo da su i dalje mir i bezbednost ugroženi na Kosovu i Metohiji, što je u potpunoj suprotnosti sa sadržajima tromesečnih izveštaja sa kojima su tokom osmogodišnjeg mandata specijalni predstavnici generalnog sekretara UN upoznavali SB. Podsetimo, izveštaji su uvek govorili o napretku u očuvanju mira i bezbednosti, postizanju standarda, a kasnije i o korektnom transferu ovlašćenja sa Unmika na privremene institucije.

Ukoliko bi se sada ponovo konstatovalo, kao 1999. godine, da su mir i bezbednost na Kosmetu ugroženi, to bi značilo da kompletna misija Unmika – nije obavila svoj posao. Ako ne žele da se to dogodi, na Kosovu i Metohiji bi ponovo trebalo da se dogodi nasilje koje bi opravdalo primenu Glave 7 Povelje UN.

Biljana Mitrinović
[objavljeno: 09.05.2007.], Politika

Prenosimo i nekoliko komentara sa portala Politike

bora stojkov (stojkov@yahoo.com), 09.05.2007, 08:07
I u ovom slucaju, kao i 1999 prilokom bombardovanja srbija, Francuska vlada izigrava svoju klovnovsku ulogu. Gde je tradicija francusko-srpskog prijateljstva. Ili ce ponovo, spomenik na kalemegdanu biti prekriven platnom, ili mozda zauvek razrusen.

Svetislav Kostić (), 09.05.2007, 06:58
Kompliment i zasluženo divljenje jednom izvrsnom komentatoru, Ajra Adamov. Tekst sažet, trezven, jasan i poučan. I pored Biljaninog izvještaja, dovoljno materijala za „obične“ komentatore „kao ti i ja“. Za čitavu klasu niži od A. Adamov. Bravo Ajra!

Dejan iz Pariza (webbar2@hotmail.com), 09.05.2007, 03:25
Zeleo bih da Rusija, podseca Francuze, da nam objasne zasto se zalazu za nezavisnost KosMeta, kad ta ista zemlja koja nam soli pamet, po ustavu, ne priznaje ni jednu manjinu i ako znamo da u realnost imamo dosta naroda koji se ne smetraju kao francuze. Pazite ko nam soli pamet, drzava koja zabranjuje tudji jezik, sem francuski, drzava koja nece da cuje o regionalne autonomije nacionalne manjine. Drzava poput Francuske gde samo postoji „jedan narod i jedan jezik“ mislim da nam sta da nam predlozi i da nam pametuje.

ajra adamov (blackjacktu160@gmail.com), 09.05.2007, 00:09
Na Ist Riveru još se ne razgovara ni o kakvim nacrtima nekih novih rezolucija o statusu KiM. Razgovara se o ELEMENTIMA za nacrt dve ili jedne rezolucije u zavisnosti od razvoja događaja u samom SB UN. Sadržaj i jednog i drugog predloga samo upotpunjuju mozaik koji se slaže u nacrt nove rezolucije. Pored Ahtisarijevog predloga i srpskog predloga sada imamo i predloge elemenata Francuske i Rusije. Nedostaje još izveštaj misije, imaćemo ga sutra, i ono što je najvažnije saglasnost ili nesaglasnost, kompromis ili odlučna najava veta, pa da imamo sve elemente za nacrt nove rezolucije o statusu KiM, ako do nje uopšte i dođe ukoliko ne budu uvaženi interesi Srbije i Rusije, i ako je jasno da će uslediti jedan, a možda i dva veta. Rusija i Kina su tu praksu već oprobale na primeru Mjanmara. Do tada će proći dosta vremena i dva vrlo važna samita: Rusija-NATO 10 maja i EU-Rusija 19 maja. Možda nacrt neće biti gotov ni do sastanka G8. Francuske lepe želje o primeni glave 7 nisu realne i ne treba ih uzimati ozbiljno. Ozbiljnija je činjenica da su SAD i Britanija, najžešći zagovornici nezavisnog Kosova prepustili slaganje elemenata za novu rezoluciju Francuzima. Svu odgovornost su na taj način natovarili EU na vrat pod izgovorom da je to evropsko pitanje. Ova užurbana aktivnost samo pokazuje da je SB UN rešavanje statusa KiM shvatio kao ozbiljan koji će imati dalekosežne posledice po bezbednost u svetu.