Вести

Problem novaćenja u crkvenim obredima koji su u javnu sferu izbacili umirovljeni Vladika Atanasije i njegovi privrženici nije iole bitan za nas pravoslavne laike i članove srpskih zajednica u svetu, kao problem koji predstavlja jedan ne-umirovljeni vladika.

piše: J.Gradištanac

Kad bi oni koji su procurili u javnost predstavku Vladike Artemija i Vladike Jefrema, takođe procureli u javnost sinodalnu diskusiju o vladiki optuženom za pedofiliju, onda bi oni pokazali da su spremni da se adekvatno suoče sa problemima 21. veka.

Vladika Atanasije je primetio u svom pripremljenom govoru „Liturgijski mir i jedinstvo u našoj crkvi“ (koji se moži naći svom originalnom obliku na vebsajtu Zapadno-američke eparhije) da je B92.net „antisrpski i anticrkven“ internet sajt. Međutim on je nekoliko redova ranije okvalifikovao sajt novinar.de kao „prljav i anticrkven“.

Dakle, za njega su oba sajt anticrkvena što pokazuje koliko njegovi stavovi ne odgovaraju činjeničnom stanju. Naime, novinar.de se pokazao kao sajt koji poštuje religiozna osećanja svojih čitaoca i koji potstiče diskusiju unutar Pravoslavne zajednice. Što se tiče „prljavosti“ novinar.de sajta, pretpostavljam da Vladika Atanasije tu misli na tretiranje tema seksualnosti i ponašanja na način koji tipičan savremenim medijima. Tu se naravno nalazi diskrepancija po pitanju kako poštovati religiozna i moralna osećanja svih čitalaca. Naime, kako negovati religioznu diskusiju a opet prikazivati ovosvetsku (ne)moralnost. To pitanje će verovatno razrešiti urednici ovog sajta.

Međutim što se tiče sajta B92.net koji je u svom usmerenju sasvim antisrpski jer je za samo svoje osnivanje dobio novčanu, materijalnu i moralnu podršku u prvim godinama rata protiv balkanskih Srba. B92 nije ni bio formiran kao srpska medijska kuća, već više kao sredstvo za podsticanje i artikulisanje anti-ratnih osećanja u Beogradu i Srbiji. Njihovi saradnici, naročito na BloguB92, nisu samo Srbi, već i Hrvati, Crnogorci nesrpske orijentacije, i drugi, a naročito veliki broj anti-srpski orijentisanih Srba. Tu se odvijao, u jasnim dimenzijama rata, psihološki rat protiv Srba unutar Srbije koji nažalost i danas traje. Njihovi napadi su bili napadi na tradicionalne veze Srba unutar i preko republičkih granica, napadi na osnovne srpske tradicije i nepozapadnjačene oblike srpske kulture, a samim tim najviše na srpsku crkvu.

B92.net je suštinski anti-crkven sajt. Nasuprot srpskim osobenostima oni promovišu selektvni kult ljudskih prava. Na primer, homoseksualnost je najbitnije pravo koje je uneto u post-komunističku Srbiju preko ovog sajta. Ako neko sa zapada gleda Blog stranice pod nazivom Queeria, on će uvideti da je homoseksulna ikonografija prevalentna i da direktno odgovara anglo-saksonskim standardima u tom domenu. Takva identifikacija sa homoseksualizmom u zapadnim sredstvima informisanja veoma nedvosmisleno karakteriše takve medije kao mediji usmereni na tu zapadnjačku potkulturnu grupu. Međutim, to što je B92 pod pokroviteljstvom Zapada, čini njih „uglednom“ medijskom kućom koja tako direktno utiče na omladinu Srbije, stvarajući lažni sistem vrednosti.

Zagovornici homoseksualnih prava na B92 i naročito homoseksualnog paradiranja na ulicama Beograda – kao ultimativni dokaz tolerantnog društva, smatraju da Srbe treba korigovati na taj način da im homoseksualizam postane normalan oblik ponašanja u JAVNOSTI, A NE SAMO U PRIVATNOSTI. Mladi homoseksualci Srbije sigurno nisu svesni niti pretpostavljaju šta sa sobom nosi „kofer gej parade“!

Razlog zbog kojeg su naša usta začepljena je što postoji jedan vladika u Hijerarhijskom Sinodu SPC koji je optužen za pedofiliju i homoseksualno zlostavljanje. Da bi ironija sudbine bila veća, umesto da se srpska crkva i političari ograde od takvog čoveka ili da izađu u javnost sa nedvosmislenim dokazom da je ceo slučaj možda izfabrikovan, oni ćute i dozvoljavaju tom vladici da obavlja crvkene funkcije od vitalnog značaja i da čak učestvuje u nekim pregovorima o Kosmetu, a sve to vreme uvezeni homoseksualni pokret Srbije sebe postavlja u poziciju moralnog zaštitnika seksualno iskorišćenih maloletnika.

Ovo znači da SPC sama onemogućuje da se brani tradicionalna pozicija Crkve u našim zajednicama. Svaki odgovoran čovek bi sam shvatio neodrživost ove pozicije. Međutim SPC izgleda da zatvara oči pred problemom koji ne odlazi, već koji postaje sve dublji i sa sve većim konsekvencama. Da li je slučajno što se poslednjih godina javljaju toliki slučajevi pedofilije u rimokatoličkoj crkvi u Americi? Da li je slučajno što se anglikanska crkva cepa sa jedne strane na američke episkopalce koji su „hirotonisali“ praktijućeg homoseksualca (takođe i alkoholičara što više začudo nije nikakav problem) za vladiku, a sa druge strane na afričke anglikanske zajednice kojima ne ide u glavu da praktikujući homoseksualci treba da im budu pastiri? I da li je onda slučajno što u SPC postoje slučajevi seksualnog zlostavljanja?

Ovde vidimo i dvostruke aršine zapadne kulture. Poslednjih godina primećuje se da su Beograd i Moskva izuzetno na meti homoseksualnog lobija, jer su u oba ta grada rasturene parade homoseksualaca prethodnih godina. Oni poštopoto žele da nametnu tim pravoslavnim zemljama homoseksualne „litije“ umesto jedinih litija koje su tradicionalne u tim sredinama – litije u slavu događaja od pre 2000 godina. Modernizam želi da legitimiše samo jednu vezu sa prošlošću – vezu sa majmunima tj. životinjama. Ali taj dvostruki aršin se vidi u tome što Zapadu ne pada na pamet da prodaju taj lajfstajl muslimanskim zemljama ili Kini na primer – za sada. Time oni pokazuju više poštovanja za muslimanske tradicionalne običaje neko za pravoslavne.

Pravac u kojem se kreće zapadna kultura, a koja ima nesumnjivu dominaciju na svetu kroz engleski jezik, kulturnu i ekonomsku povezanost, je u pravcu koji se u anglo-saksonskim medijima zove „dumbing-down“ ili na srpskom „zatupljivanje“. Utupljivanje je uprošćavanje kulture i nauke u prvom redu kroz školstvo. Naime, smatra se da školovanje treba da pruži najniži potrebni nivo znanja koji je dostupan skoro svakome. U tom smislu nije ni čudo što u Engleskoj postoje svršeni đaci osnovne škole koji ne umeju da sabiraju ili množe, a kamoli da pišu. A u Americi psiholozi tvrde da samo 3-4% stanovništva prelazi nivo „mentalne inteligencije“ koja je svojstvena tinejdžerima u razdoblju od 15. do 16. godina.

Imajući ove trendove u vidu, onda će biti jasnije zašto fiziološke funkcije čoveka imaju sve veću prevagu nad umnim funkcijama. I zašto će se ljudi sve više zanimati za ta pitanja i čak ići dotle da svoj IDENTITET u osnovi određuju u odnosu na fiziologiju. Mediji su upereni u pravcu promovisanja seksualne aktivnosti zato što se teme vezane za seksa prodaju tiraž i povećavaju posećenost sajtova. Zato je i tema seksualnog zlostavljanja daleko interesantnija za Blog B92 pisce nego tema o suštini religije za koju ionako nema mesta u njihovom diskursu. Novinar.de je pokazao da je na sasvim drugom nivou zrelosti od B92.net.

Međutim, provlačenje skandala BEZ EPILOGA kroz medije čini nenadoknadivu štetu SPC. Oni unutar naše crkve koji to ne shvataju kao da nam pokazuju da njih jedino interesuju njihovi privatni životi i da van „liturgijskog mira“ nemaju sluh za društveni mir, niti imaju želju da učestvuju u kreiranju srpskih zajednica. To mogu samo iskoristiti oni koji govore da srpske zajednice i ne postoje, i ne treba da postoje. Da treba uništiti „Republiku Mrsku“, i da u Srbiji ne žive Srbi već da su to samo državljani Srbije, da treba da se odreknu Kosova, itd, itd. Teško bi bilo prepričati stavove BlogaB92 na manje od 1000 strana.

Donesimo u red prvo našu kuću!

Jeronim Gradištanac