Вести

Oslobađajuća presuda pripadnicima OVK ostavlja Srbima gorak ukus, a Albancima potvrdu borbe OVK za slobodu

Kosovska Mitrovica – Oslobađajuća presuda Haškog tribunala dvojici pripadnika samozvane Oslobodilačke vojske Kosova, Fatmiru Limaju i njemu podređenom Isaku Muslijuu, kao i potvrđivanje presude na 13 godina zatvora Haradinu Baljaju za zločine nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik 1998. godine, različito je primljena kod ovdašnje srpske i albanske javnosti. Dok Srbi, kako kažu, nisu ni sumnjali u presudu koja će ohrabriti Albance, albanska strana bila je ubeđena u pravednost Suda za ratne zločine, što je bilo, kako ističu, samo potvrda „nevinosti OVK” i borbe „ratnika za slobodu”.

Naime, da podsetimo, Apelaciono veće Tribunala odbacilo je po svim osnovama žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu izrečenu 30. novembra 2005. godine, kada su Fatmir Limaj, zapovednik OVK oblasti Mališeva, i Isak Musliju, komandir logora Lapušnik, oslobođeni krivice po svim tačkama optužnice uz ocenu da tužioci nisu dokazali da su oni imali bilo kakvu ulogu u improvizovanom logoru Lapušnik, na planini Beriša, kod Orahovca, 1998. godine. Istom presudom Haradin Baljaj, koji je bio jedan od stražara kome se, kao i Limaju i Muslijuu, sudilo po optužnici za ubistvo najmanje 22 srpska i albanka pritvorenika, mučenje i nehumano postupanje, nezakonito pritvaranje, osuđen je na 13 godina zatvora jer je dokazano da je streljao devet Albanaca pritvorenih u logoru.

Mora se priznati da je ovoga puta izostalo slavlje i nije bilo pucnjave posle donošenja pravosnažne presude kao što se to dogodilo 2005. godine, ali je, ipak, ponovo potvrdilo, bar kako ovde tumači srpska javnost, vezu međunarodne zajednice i Albanaca. Opravdalo je i dosadašnje sumnje i potvrdilo istinitost da se u Hagu „Srbima, bez razlike, sudi isključivo po komandnoj odgovornosti”, dok se konkretno u ovom slučaju „krenulo od repa”.

Rada Trajković, potpredsednik SNV Kosova i Metohije, odluku Tribunala doživljava kao neverovatnu, jer je „stražar osuđen, a oni koji je trebalo da odgovaraju po komadnoj odgovornosti sada su na slobodi”.

– Haški tribunal ima problema kada su u pitanju svedoci optužnice sa Kosova i Metohije, jer Kfor i Unmik nisu uradili ništa da zaštite one koji su spremni da svedoče o zločinima nad Srbima i nealbancima. Za nas Srbe sa Kosmeta, posebno za porodice kidnapovanih i nestalih, ovo je tužna i nesrećna poruka, a nestanak i ubijanje njihovih najmilijih samo je potvrda da oni nisu tema međunarodne institucije pravde – ogorčeno kazuje Rada Trajković navodeći da čak i nekadašnji komandant Kfora za Kosmet Fabio Mini u svojoj knjizi „Rat posle rata” iznosi tvrdnje o nestanku Srba čiji se grobovi nalaze, ne samo na Kosmetu, već i na lokacijama na severu Albanije.

Ogorčenost odlukom međunarodnog suda deli i Milan Ivanović, predsednik SNV severnog Kosova, apostrofirajući da je Sud za ratne zločine i ovoga puta pokazao da postoje dvostruki aršini kada su u pitanju Srbi i Albanci. On veli da je ovo sramotna odluka jednog suda gde „zlikovci OVK, pri tome i komandanti budu oslobođeni, a stražar dobije 13 godina”.

– Ono što je radio stražar, nesumnjivo je činjeno po nalogu vrha – kaže Ivanović naglašavajući da je tribunal u Hagu politički sud, koji je i formiran kako bi se utvrdile navodne krivice Srba, a sve sa ciljem i istim scenarijom kojim bi dovelo do nezavisnog Kosova.

Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović veli da je teško ocenjivati odluke bilo kog suda, a pogotovo Haškog jer „ne mogu da ulazim u to koliko su dokaza imali protiv ovih Albanaca”.

– Ipak, moram da kažem da odluka zabrinjava srpsku zajednicu i pojačava osećaj da je sud usmeren protiv Srba. Ali, to nije ništa svojstveno samo nama, jer vidim da i Hrvati imaju slična razmišljanja posle oslobađajuće presude Miroslavu Radiću. Naše pravosuđe i Ministarstvo moraju da imaju aktivniju ulogu u obezbeđivanju dokaza za potrebe Haškog tribunala. Nije dovoljno o nečijoj krivici govoriti samo putem naših i inostranih medija, tumači Ivanović i dodaje da je i veliki problem zastrašivanje svedoka koji misle da je „bolje ne pokušavati da dokazuju istinu jer im se iznenada izgubi trag” kao što je bilo u slučaju Ramuša Haradinaja.

Da je odluka suda bila očekivana i neiznenađujuća, za „Politiku” govori Nedžmedin Spahiju, publicista i svojevremeno politički savetnik Ramuša Haradinaja, koji veli da, mada nije pratio suđenje, bilo je izvesno da će biti doneta presuda u korist i Muslijua i Limaja, kao što je to i presuđeno 2005. godine. On je čvrsto ubeđen da će nakon oslobađajuće presude dvojici iz redova Alijanse za budućnost Kosova „automatski biti odbačene pojedine tačke optužbe koje terete Haradinaja po pitanju komandne odgovornosti. Verujem, posle ovoga, da će i lider Alijanse biti oslobođen.

Portparol privremene kosovske vlade i član predsedništva skupštine iz redova Alijanse za budućnost Kosova, koja je inače i držala ovaj deo Metohije pod svojom komandnom odgovornošću pre, za vreme rata i sada, Avni Arifi ističe da je „od početka vlada Kosova verovala u međunarodni sud i pravdu.

– Nijednog momenta kabinet vlade, kao ni predstavnici Albanaca, bez obzira na to iz kojih partijskih redova dolazili, nisu sumnjali u sudsko pravo i u odluke suda, koji je još jednom potvrdio opravdanost borbe ratnika Oslobodilačke vojske za slobodu. Potvrdio je nevinost Albanaca koji su bili u Hagu, a mi kao vlada pozdravljamo odluke suda, bez obzira na to što duboko verujemo da je Baljaj nevin. Ali, odluka Haškog tribunala se poštuje – kaže za „Politiku” Avni Arifi.

Višegodišnji predsednik Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, poznatijeg kao Unmikov sud, Kaplan Baruti, iako misli da nije kompetentan da komentariše odluke suda i da njegovo izlaganje treba uzeti isključivo kao lično mišljenje, ipak kaže da radu Haškog suda u vezi sa ovim predmetom treba ukazati puno poverenje. Kada, kaže on, svim činjenicama dodamo i nespornu da je drugostepena odluka doneta većinom glasova, sa samo jednim glasom protiv, onda smatram da je odluka ispravna.

– Što se tiče odjeka ove sudske odluke, normalno je očekivati suprotno reagovanje jednog dela javnog mnjenja, pošto u svakom sudskom postupku uvek postoji jedna nezadovoljna strana – navodi Baruti ističući da lično nema nikakvog razloga za bilo kakvu sumnju u nepravednost i profesionalnu valjanost ove pravosnažne sudske odluke.

B. Radomirović
[objavljeno: 01.10.2007.] POLITIKA