Вести

Šalterski službenici u deželi podučavaju klijente da na formularu i pismu, na mestu gde treba upisati državu, stave Kosovo – ili Kosova, ako tako više vole
Ljubljana, 3. oktobra – Slovenija preko svojih državnih institucija već priznaje Kosovo kao državu, otkriva „Politika”. Dokaz za to je da „Pošta Slovenija” na sve pošiljke upućene na adrese primaoca u južnoj srpskoj pokrajini piše isključivo: Kosovo.

Šalterski službenici u ovdašnjim poštama klijente pouče da na formularu i pismu na mestu gde treba upisati ime države umesto Srbija pišu Kosovo ili Kosova, ako to žele. Štaviše, insistiraju da Srbija ne sme biti napisana nikako, jer bi u tom slučaju „pošiljalac mogao biti predmet dodatnih troškova zbog opasnosti da pošta bude zagubljena” ili, kako nam je rečeno u glavnoj carinskoj pošti tik uz glavnu autobusku i železničku stanicu nadomak centra Ljubljane: „Ne daj bože da zaluta u Beograd, svakako bi je vratili u Ljubljanu, jer Beograd ništa ne šalje u Prištinu”.

Da Kosmet za državnu instituciju poput „Pošte Slovenija” egzistira kao priznat međunarodnopravni subjekt doznali smo na osnovu pošiljke koja je ovih dana prispela u Beograd iz Nemačke preko Ljubljane, a na kojoj je u propratnom listu kao država primaoca navedeno: Srbija and Kosovo. Proverom u tridesetak poštanskih filijala širom Slovenije iskazalo se da to nije usamljeni eksces, već politika „Pošte Slovenija”. Službenici odreda tvrde da je Kosovo „država u koju je moguće poslati paket, pismo, bilo kakvu poštu”.

Ovaj potez državne pošte sa sedištem u Mariboru nije potkrepljen pisanim uputstvom, ali svi službenici poštuju „dogovor, uobičajenu praksu da pošiljke za Kosovo – moraju biti napisane na državu Kosovo” bez pominjanja Srbije. Na pitanje na osnovu kog akta slovenački poštari šalju poštu na ime nepostojeće i nepriznate države koja nije navedena ni u registru domaće „Pošte Slovenija” (www.posta.si/), niti u spisku međunarodnih poštanskih institucija čiji je Slovenija član (recimo, Međunarodni poštanski savez, www.upu.int/members, jedna od najstarijih globalnih institucija u svetu), u glavnom logističkom centru „Pošte Slovenija” u elitnom ljubljanskom naselju Murgle upozoravaju da način distribucije pošte za Kosovo ne određuju Kosovari (odomaćeni naziv za Albance s Kosmeta), ni Srbi, već Unmik. Zato, bez obzira na to kojoj enklavi pripada primalac (srpskoj ili albanskoj), pošiljka mora biti adresirana na državu Kosovo, iako pisani akti slovenačke pošte nigde ne pominju Kosovo kao međunarodnu destinaciju na koju se pošta sme adresirati.

Zanimljivo je da „Pošta Slovenija” ima rigidna pravila kako pošiljalac, ukoliko želi da pošta bude poslata, mora da ispiše podatke (svoje i primaočeve) na pošiljci, kao i naziv i međunarodni kod države. Uprkos činjenici da Kosova nema ni na jednom spisku odobrenih destinacija, slovenačka pošta toleriše teško kršenje sopstvenih propisa. Uz to, pakete namenjene primaocu na Kosovu nije moguće poslati uobičajenim suvozemnim putem (gde bi „kamioni bili predmet pregleda i na srpskoj granici”), nego je „postupak pojednostavljen”, pa iz Slovenije paketi putuju na Kosovo isključivo „prednostno” (u prevodu „brzom poštom”), a time izbegavaju drumove, vozeći se avionima „Adrije ervejza” na redovnoj liniji za Prištinu. Da raskorak teorije i prakse bude potpun, na sajtu „Pošte Slovenija” za pošiljke namenjene primaocima na Kosovu nadležna je jedino – „Pošta Srbija”.

Na pitanje „Politike” na osnovu koje lokalne ili međunarodne odluke „Pošta Slovenije” sprovodi ovakvu poslovnu politiku, portparolka Jasmina Roškar objašnjava: „’Pošta Slovenija’” od 2000. godine pošiljke za Srbiju šalje dalje na poštanski terminal u Beogradu i u Prištini (odvojeno) na osnovu okružnice Svetskog poštanskog saveza br. 169/22.5.2000, kojom smo obavešteni da je u Prištini otvoren terminal za razmenu pošte, a pošto nam nacionalni avio-prevoznik ’Adrija ervejz’ omogućava letove na relaciji Ljubljana – Priština, tako šaljemo pošiljke”.

Portparolka „Pošte Slovenija” na pitanje da li je takva simbioza sa državnim avio-prevoznikom u pogledu poštanskih usluga namenjenih Kosovu u skladu sa međunarodnim pravilima, odgovara da pretpostavlja da „isto rade i drugi poštanski operateri”, a što se tiče načina na koji pošiljaoci adresiraju poštu „tu ’Pošta Slovenija’ nema uticaja”. To nije tačno, jer je potpisniku ovih redova službenica na šalteru glavne pošte u Ljubljani lane odbila da preuzme poštu na kojoj uz Srbija nije pisalo „i Crna Gora” (za vreme postojanja državne zajednice), a to je pravdala „pogrešno napisanom adresom države i čvrstim pravilima ’Pošte Slovenija’ koja poštuje međunarodno priznato ime neke države”. U slučaju Kosova, to pravilo ne važi.
 

Svetlana Vasović-Mekina, POLITIKA
[objavljeno: 04.10.2007.]