Вести

Stiče se utisak da autor članka „Ko je Srdja Trifković“ ocjenjuje patriotizam Srdje Trifkovića samo na osnovu Trifkovićevog odnosa prema Slobodanu Miloševiću.

Svetislav Kostić. 26.09.2008

+++

Sa svojom negativnom ocjenom Slobodana Milosevića, Srdja Trifković u vreme rata u BiH nije bio usamljen. Raspolozenje kod rukovodstva Srpske na Palama u vremenu o kojem je rec, poznavao sam iz prve ruke. Da je bilo po Slobodanu Milosevicu, Radovan Karadzic prihvatio bi vec godinu dana ranije plan Lorda Ovena, daleko nepovoljniji od kasnijeg Sporazuma u Dejtonu. U kojem je opet Milosevic na svoju ruku i da bi se Zapadu dodvorio, davao siroke teritorijalne ustupke muslimanskoj strani, sa kojima danas Srpska mora da zivi kako ume i zna.

Ali, to je tek jedno objasnjenje zasto ni Trifkovic nije drzao mnogo do Milosevica. To je u stvari kod nas u RS ionako jedva neko i cinio. Milosevic sam, nije niukoliko zasluzan za koliko-toliko po Srbe pozitivan ishod rata u BiH. Za RS vise je ucinio onaj starac sto za vreme rata sa puskom za ledjima svoju njivu orao dok mu se sinovi nalazili na frontu. Da su se i Srbi u Srbiji prema svojoj rodnoj grudi slicno odnosili, ne bi danas Zapad šutirao Srbiju preko svojih kvislinga kojima Srbi u Srbiji vec osam godina poklanjaju povjerenje na izborima.

Slobodan Milosevic je i za bosanske Srbe postao heroj tek onog dana kada ga Srbi iz Srbije predadose srpskim dželatima u Hagu. Covjeku da se jedan dio njegovog vlastitog naroda ogadi kada iz dana u dan cita ili slusa u beogradskim medijima sa kojom mrznjom se pise i govori o Milosevicu. Milosevic i danas, pokojni kakav jeste, uprkos njegovim ranijim nedolicnim potezima na stetu Srpske, uziva daleko veći ugled kod bosanskih Srba nego u Srbiji kojoj je ipak uprkos nadmocnim snagama zlocinackog Natoa i uprkos prodanim dusama kod kuce, uspjeo da ovoj vladajucoj kvislinskoj garnituri na vlasti ostavi u nasljedje jedan krajnje povoljan medjunarodni dokument koji ne moze da bude jasniji nego sto jeste, kada potvrdjuje da su Kosovo i Metohija integralni i neotudjivi dio Srbije.

Clanke, radove, analize i komentare Srdjana Trifkovica iz tih i kasnijih vremena, pa sve do dana danasnjeg, treba citati, a ne selektivno. Licno sam kompetentan da to tvrdim jer sam zivi svjedok vremena u devedesetim godinama kada je Srdjan Trifkovic zivio i djelovao u Londonu i bio medijski na Zapadu jedan od najaktivnijih srpskih intelektualaca. A on je to i do dana danasnjeg ostao. Onoj sorti savremenika koji ni prstom ne mrdaju da svoju situaciju poprave, uobičajila se poruka – “pomozi sam sebi, pa ce i Bog da ti pomogne”!

Srdjan Trifkovic nije Bog, ali je zato pametan i inteligentan covjek. Te kao takav, možda “ukopčao” da Srbima u Srbiji vise ni Bog ne moze da pomogne, a kamoli on. Zasto? Srdjan Trifkovic bio je za svo vreme medijski aktivan i pisao u beogradskim listovima i casopisima do iznemoglosti. Mi smo ga citali i sluzili se od njega na raspolaganje stavljenih materijala, pisali i prenosili dalje gde i koliko stigli – takodje do iznemoglosti. I sta se dogodilo? Nasao se ocigledno uprkos svim naporima srpskih patriota, dovoljan broj etnickih Srba u zemlji Srbiji koji su glasali za stranke i kandidate koji su strogo prozapadno orijentisani i Srbiju pozuruju u Nato.

Moje lično objasnjenje sa kojim se i neki drugi slažu kojima Srdjan Trifkovic u poslednje vreme u javnosti nedostaje – jeste, da jednom takvom narodu koji dopusta da ga jedna izdajnicka i kvislinska banda u Beogradu vec osam godina obmanjuje, laze i za nos vuce kao „cigan mecku“ – ni dragi Bog ne moze da pomogne, pa ni on – Srdjan Trifkovic. Pod uslovom da uopste moze da dobije prostor u jednom od visokotiraznih stampanih medija u Srbiji.

A o Televiziji u rukama prodanih bjednih dusa, da se ne govori. Srdjan Trifkovic kod toliko ludog i nepopravljivog svijeta u Srbiji, moze samo da odmahne rukom i “tjesi” se kako narod dobio ono za sta i glasao. A da li je to tako? Kada covjek cita, koliki broj izvrsnih i logicnih citalackih komentara od strane Srba koji u Srbiji od prvog dana i do danas zive i nikada ni jedan rezim njima nije mogao da prodaje rog za svecu – onda i Bog dobije volju da vec zbog takvih cestitih Srba mora da pomogne i onim koji zbog svoje gluposti ili lakovjernosti njegovu pomoc nisu zasluzili. Ali, rodice djecu koja ce biti mozda pametnija i manje sluganski vaspitana od roditelja.

Stoga ocekujem da se i Srdjan Trifkovic jednog dana ponovo aktivira i javi. Ako Srbije do tada jos bude. Ali zato ce da bude Srba. Pa ce se valjda i medju njima da pojave neki kojima ce da prekipi i problem rese na “tradicionalan” nacin.

Svetislav Kostić ; 26.09.2008