Вести

“И Немања је хтео са папом“, рече то епископ Иринеј Добријевић у Бризбејну,  у Аустралији, у сали ЦШО “Свети Никола“, двадесетог марта 2010. године.

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 24.03.2010

+++

Гађење на Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја,  поводом писма организације
“Забринути мирјани Аустралије Inc.“, од 2. марта 2010. године, упућеног Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору:

На првом месту изражавам гађење над садржајем Саопштења једне корпорације која је по сопственој дефиницији “Комитет за очување идеолошке наказе Свејереси“, а чији је грб бивше Српске Православне Цркве.

Изражавам гађење јер је лажно политичко клеветање, прогањање и инквизиција православних српских верника од стране овог Комитета, чији се узурпатори бесправно кинђуре светосавским мантијама, лажно оптужујући Очување Чистоте вере за – “идол раскола“ – упркос доказаној чињеници да је њихов сопствени идол Свејерс – те је сходно томе раскол њихов идол – а не православних српских верника.

Изражавам гађење због свих глупости изречених у поменутом Саопштењу, које, иако заиста не завређују никакав коментар, ипак је написано – што непобитно доказује глупост списатеља – јер исказује некарактер узурпатора са којим се православни верници свакодкневно суочавају у њиховим настојањима да очувају Чистоту Вере и да је такву сједине са Мајком Црквом – у чему верни народ наилази на отпор политичког дела Јерархије узурпатора који сједињење Вере спречавају инквизицијом верника коју лажно називају некаквим својим покушајем некаквог формално-правног уједињења СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду – који уствари није никакав покушај већ систематско коришћење мантије и положаја да се омете Верско сједињење, што другим речима значи да узурпатори систематски натурају раскол – и тиме систематски настоје да разјуре вернике, зато да би ликвидирали не само Верско сједињење већ и зато да би ликвидирали Чистоту Вере – зато да би тако злонамерно срозану веру узурпатори прикључили Ватикановој Свејереси.

Ипак, због чињенице да се наводним службеним писмима и наводним службеним поступцима покушава приказати као да иза неинтелигенције писца Саопштења стоје бројне организације аустралијских Срба, док се уистину ради о фантомским организацијама које су такође бесправне и противзаконите и накрцане потплаћеним провокаторима, заклетим непријатељима Православља, и такође наследницима сарадника са окупатором и сарадника са комунизмом, дужан сам јавно рећи да се ова расколничка и јеретичка акција састављача поменутог Саопштења никако не може поистоветити са званичним верским постојањем СПЦ. Пришивање срамног садржаја СПЦ безочни је безобразлук састављача Саопштења којем је циљ да белосветску активност овог несрећника прикаже као опште-важно.

Најпре треба имати у виду да је писац Саопштења исти онај који је узурпирао црквено деловање, не само зато да би се дочепао материјалних добара верника, већ поготово зато да би дегенерисао опстанак Исповедања Православља на територији Аустралије и Новог Зеланда.

Писац Саопштења је перјаница повампиреног настојања уског круга идеолошких фанатика који су својевремено лажно клеветали Слободно Проповедање Чистоте Вере као да је некакав раскол – који су уз сарадњу са сарадницима окупатора и непријатељима Срба и Православља – уствари сами организовали, и који су наставили ту своју подлачку идеју јер су и даље најмљени да је обаве до краја, чега се никад нису либили па су зато и истрајали на свом путу Зла. Зато је писац овог Саопштења – заправо Перјаница повампиреног Зла – оптужио вернике за проневере новца, присвајање имовине, искључивање из редова верника – иако су по његовим директним налозима те преступе обавили његови најмљени трабанти који су увек налазили уточиште под његовом перјаницом која је потпуно нецрквени ентитет, исто као што је било и у временима удбиних претходника који су своје пропагаторе и агенте држали недодирљивим од закона и црквеног закона…

Све ово до сада речено је парафразирано Саопштење епископа Добријевића – парафраза је уствари откривање његове лажне клевете – јер све клевете које је написао – не односе се не на вернике – већ на њега самог.
Међутим, следећа два пасуса биће цитирана онако како их је написао епископ Добријевић – зато да би јасно видело шта каже о својим верницима:

“Користећи своју позицију, сматрали су свакако да је за њихов имиџ корисно пребацити пажњу са њихове материјалне похлепе на терен наводне борбе за очување, тобож православне вере, као да су је они сами икада спознали и имали.“

“Тако су, као против-акција доношењу заједничког устава, односно постизању јединства, основани “Забринути мирјани“ чије је једино оружје лагање и обмањивање јавности.“

Изражавам гађење према овим директним лажима:

Користећи “сопствену позицију“ – епископски чин, православну мантију, ауторитет узурпираног Синода – Добријевић је уствари тај који “сматра“ да ће “његов имиџ“ заснован на “позицији“ – на мантији и ауторитету урупираног Синода – “пребацити пажњу“ са његове и Синодове “материјалне похлепе“ – “пребацити“ на “терен“ инквизитора који закатанчује, отима, забрањује, избацује, кажњава… све “тобож у име православне вере“ – коју он – “никада није спознао“ нити “имао“.

Шта је доказ ове његове лажи?
Доказ је безпоговорна чињеница да су исто као и у Канади, Америци, и Европи, и у Аустралији – он и Синод ти који су фалсификовали устав, заправо противканонски, противзаконски, и противдоговорно – прогласили некакав илегални правилник који њима конвенира – али који није никакав устав, па према томе није нити ма какав канон или закон, јер је тај правилник проглашен без сагласности верника на заједничком Сабору – и то на Сабору који је био јавно и званично договорен да се одржи, чак је и временски рок био прецизиран – а узурпатори нису дозволили да се тај Сабор одржи!

Према томе, Добријевић и компањони узурпатори Синода су ти који су “искористили свој имиџ“ да спрече “Верско уједињење“.

Према томе, Добријевић и компањони узурпатори Синода су ти чије је “једино оружје“ – “лагање и обмањивање јавности.“

Па пошто је “лагање и обмањивање јавности“ заиста “једино оружје“ узурпатора, они оптужују православне српске вернике и њихово верско удружење “Забринути мирјани“ – да “су директно или индиректно, покренули или подржавали и контролисали неколико веб-сајтова у Аустралији како би лагањем и варањем јавности одбијали православне Србе од своје Цркве“!

Без обзира где год да је Добријевић образован – очигледно је да је образован на дудучком нивоу необразовања типичног за њујоршки југословенски центар – типичног још од времена Кноја, Озне, Удбе и патријарх Германове Верске партијске комисије – јер епископ Добријевић, који и сам директно или индиректно контролише огроман број политичких сајтова да би аустралијске Србе убедио да је његов званичан положај – званична вера – зато јер му је додељен од узурпатора Синода – не схвата да је данас веб-сајт право свакога да изнесе своје мишљење – без обзира шта о томе мисли Удба, Синод или Света Столица… па чак без обзира и на плаћенике, најамнике, узурпаторе… и сличне – попут њега заштићене званичним жигом!

Гнусно је да се епископ Добријевић једини претвара као да не схвата да сви схватају да се он претвара баш зато што му на то даје право жиг – и да се једини он претвара као да не зна да сви знају да нити његов, нити жиг узурпатора Синода – није православни жиг.

Тако се Добријевићев примитиван и нецрквени бес – а бес је нецрквен бар у односу на Цркву Православља – попут беса његовог и Јањићевог колеге епископа Атанасија – концентрише на Новинар.де који он проглашава “најгорим“ зато што су му “најактивнији сарадници“ аустралијски православни српски верници.

Пре свега аустралијски верници нису најактивнији сарадници Новинара.де – верски, политички и национални професионалан информативни опсег Новинара.де је толико широк и свеобухватан да заиста ниједна групација се не може сматрати “најактивнијом“ – и истовремено та свеобухватност и професионална објективност сајта – објављивање свих важнијих саопштења и приопћења самог епископа Добријевића – је таква да се не може уопште ни помислити о ма каквој контроли или некаквој уској опредељености!

Према томе… у активном “обмањивању народа“ – за које епископ Добријевић оптужује православне српске вернике – као и његови пајташи узурпатори Синода – уистину, уствари “не посустаје“ – епископ Добријевић.

Његову обману доказују и примери које је употребио у свом Саопштењу – позивање Његове преосвећености епископа Дамаскина у календару који је епископ Добријевић својевремено напао због сасвим других разлога, извитоперавање истине о малтеретирању свештеника Драгана Старчевића, сомнабулно оптуживање грчких староканлендараца за секту, карађење Руске заграничне Цркве… уместо чињеница – којих нема – доказујуђи своју необразованост – епископ Добријевић се прегања рекла-казалима зато да би сакрио своје сопствено антиправославно злочинство.

Заиста је гнусно набрајати примитивност типичну за њујоршки југоловенски центар – поново наглашавам без обзира где је Добријевић стекао ту примитивност – називајући вернике – “господом“ – која се “не либи“ да запошљава свештенике из Руске заграничне цркве стављајући тако себе у “положај из којег им нема повратка…“
Који то православни свештеник назива вернике “господом“?

Који то Исусов свештеник насамарује вернике да су у положају из којег им “нема повратка“?
Нема таквог Исусовог свештеника.

Нема таквог свештеника Правог Славља.

Тако је недавно скрнавио свештеник Удбе – а данас тако скрнави зилот Свејереси!
Иако Добријевић своју јерес покушава да прикрије цитатом Светог апостола Павла (Tit 3, 10-11), и иако овог пута хвала Богу није злоупотребио и оскрнавио име Исуса Христа – своју примитивну озлојеђеност клеветом верника да су некаква “господа“ – Добријевић доказује да је зуаиста он тај коме “нема повратка“ – иако… није у питању никакав повратак… јер он по свему судећи никад није ни био душом и срцем одан Православљу.

То доказује и његово необразовано помињање владике Артемија уз надовезивање на “секташке грке“ и “екскомунициране беле монахињае“ да би закључио као да епископ Артемије “нема већ и без њих“ – без “господе“ верника – “довољно сопствених мука и проблема на Косову и Метохији.“

Да не би омануо да искаже послушност узурпаторима Синода, или можда… можда зато што је политком најмљен од Свете Столице, Добријевић се надовезује на “раније објављено писмо “Јавна исповест Епископу Артемију“, и затим писмо са претњама смрћу Епископу Теодосију липљанском ради наводне одбране Косова и Метохије и епископа Артемија које је дошло из Ђилонга, писано, уверени смо, од истих особа које су писале и писмо које је повод нашег обраћања…“

У својој необразованој примитивности, и у тоталном недостатку вере у његовој тотално земаљској души, овим клеветањем Добријевић доказује да није православни свештеник – и још горе – доказује да је агент-провокатор, који, иако је само “уверен“ – што пред законом није никакав доказ – оптужује “исте особе“ да су чак претиле и убиством – а “исте особе“ су његови верници које назива “господом“!

Нисам упознат са претњом убиства из Ђилонга, те је не коментаришем – али сам прочитао преписку Добријевића са Јањићем из Бајденових Дечана – преписку завереника који припремају уроту против владике Артемија и уроту против аустралијске “господе“.

Православни свештеник који живи Христовом љубављу заверу сматра злочином… и зато се њоме не бави.
Све у свему, и Саопштење епископа Добријевића, и завереничка преписка Добријевић-Јањић, и Уводни коментар уредништва Инфо-службе ЕРП на Саопштење епископа Добријевића, који, иако изгледа као да је стваралаштво наказног талента Соње Бисерко, уствари је највероватније наказно неимарство или “интелекта“ епископа Буловића, или “мудрости митрополита Амфилохија – међутим – сви ови списи не само да нису достојни Православне Цркве, и не само да је очигледно да нису уопште резултат црквених нити теолошких умова и расуђивања – већ фрапантно делују као комунистичке партијске пашквиле – као лаж стриктно подређена службеној обмани најмљених властодржаца.

Епископ Добријевић завршава своје Приопћење оптужујући вернике за злоупотребу “било код Епископа Српске Православне Цркве“ и “оживљавање раскола“. (Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја, Новинар.де, 03/23/10, Извор: SPC.RS)

У Аустралији, у Бризбејну, у сали ЦШО “Свети Никола“, двадесетог марта 2010. године, у дискусији после презентације “Српских Двери“, епископ Иринеј Добријевић је, између осталог, изјавио и следеће:
“И Немања је хтео са папом.“ (Горан Ковачевић, 50 Mukine st., Jindalee, Brisbane, QLD 4074)

Коментар је заиста непотребан:

Православним српским верницима је врло јасно ко ради за кога.
Православним српским верницима је врло јасна Чистота Православља.
Православним верницима је врло јасно да Чистота Православља не обитава у примитивизму епископа Добријевића…

Хвала Господу
да овом приликом
Добријевић није увредио
и оскрнавио
име Исуса Христа.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com