Вести

Драги мој сине, немам храбрости да ти неке ствари кажем у лице, зато ти пишем ово писмо. Све ове године ја сам те лагао. Свесно сам твоје дечје али здраво и зрело резоновање доводио у сумњу, а своју лаж ти наметао као једину и необориву истину.

Извор: Блог Дух који пише, 5. април 2014.

***

Зашто (?), ево сада ћу ти рећи и надам се да ћеш разумети.

Сећам се када си имао 4 године, са сузама у очима полетео си ми у загрљај и рекао ми: „Тата, васпитачица ме је казнила зато што сам ударио Пају, а њега није иако је он мене ударио први, јел то у реду?“. А ја, иако сам знао да то није у реду тада сам ти казао: „ У реду је сине, мораш да знаш да не смеш да удараш другу децу, поготову зато што си ти веома крупан и јак и можеш некога озбиљно да повредиш“. Ти си тада плакао и говорио ми да то није у реду, јер си се ти само бранио и да ниси крив и да ако си ти морао да идеш у ћошак, да је требало у ћошак да пошаљу и Пају.

Знам да ово не знаш, али рећи ћу ти сада – и ја сам тада плакао (!) плакао сам у себи. Плакао сам зато јер сам као човек, тада доживео свој најтежи пораз. Плакао сам јер сам знао да ако поразговарам са твојом васпитачицом о тој неправди, да ће ми она испричати нешто сасвим другачије. Знао сам да ће ми рећи да ти претерујеш и да није све баш тако како си мени испричао. После тога, твоја васпитачица би те још више узела на „зуб“ и онда би трпео још већу неправду од те која те у том моменту снашла.
Зашто?

Зато што је Пајин тата судија , а мама му ради у банци и наспрам мене и твоје маме који смо обичне сиромашне занатлије, они уживају много већи “углед”, а то је као што си већ и сам научио, веома битно у свету у коме живимо.

Углед који твоја мама и ја уживамо то је углед часних, вредних и поштених људи, а то је јако мало, готово ништа наспрам „угледа и моћи“ које собом носи моћ радног места и положаја Пајиних родитеља. Од мене и твоје маме, твоје васпитачице могу да добију само лепу реч, осмех и можда неки ситан поклон за 8. Март, а од Пајиних родитеља много више, осим тога Пајини родитељи имају много већу „моћ убеђивања“. Надам се да знаш зашто сам ово последње ставио под наводницима, јер сада си у 5. разреду и доста тога можеш и сам да разумеш.

Опрости ми што сам те лагао али ја тада нисам знао другачије, јер да сам ти рекао истину, да сам те подржао, можда у твојим очима ја као Отац не бих био тако велика личност, као што сам био у том периоду твог детињства. Можда ти тада не би желео да будеш мило и добро дете, а то би за мене и твоју маму тек био пораз. Углавном, лагао сам те и можда је сада касно да те замолим, али молим те опрости ми због тога. Опрости ми што сам од тебе правио глупака. Ти си био веома паметно и разборито дете и никако ниси могао да разумеш, како то да је правда другачија за свако дете и како ја то могу да разумем ту правду , а ти и поред свег напора то не можеш.

Опрости ми и за то што си у 1., 2., 3… разреду опет доживљавао сличне ситуације, а ниси смео да се браниш да те мама и тата код куће не би кажњавали. Опрости ми што си толике године трпео тортуру деце привилеговане не због лепог понашања, труда или знања, већ само зато што су то “нечија” деца.
Опрости ми што се нисам довољно заузимао за тебе.

Нисам јер сам био себичан, желео сам себе да поштедим понижења и да на један лакши начин избегнем да тебе увучем у нове невоље – невоље са СИСТЕМОМ. А што се тиче тог понижења, није мени толико било стало да избегнем понижење пред светом, било ми је стало да га избегнем пред тобом. Мислио сам да је исувише рано да схватиш да и твој тата има мања права од других, исто као и ти.

Сада си већ одрастао дечак, и сада и сам видиш какав је свет и можда је касно што ти све ово сада причам. Можда после свега немам права да од тебе ишта захтевам и тражим, али у једноме бих волео да се сложимо – ДОСТА ЈЕ БИЛО ПОНИЖАВАЊА СИНЕ МОЈ!!!

Пред тобом је могућност да све ово промениш.

Знам да то није мала ствар и да се ти сада питаш, КАКО? Како да ти тако мали промениш нешто што твој тата, тако велики, паметан и јак никада није ни покушао?

Опет ћу искористити право свог већ доказаног себичлука да те посаветујем и дам ти рецепт:
“Буди вредан, учи и тренирај себе да неправду не доживљаваш лично, јер ниси једини који трпи неправду. Заправо ти си са већином, јер је правда резрвисана само за привилеговане, а њих је јако мало. Посматрај то из угла некога чија је мисија да неправду претвори у правду. И као што се вода, када прокључа, претвара у водену пару и заувек нестаје из суда, тако се и неправда може петворити у правду. Али води рачуна, немој дозволити себи да се твоја радост рађа из туђих суза. Немој никада бити са онима који своју правду творе на патњама других, имај на уму и увек се сећај колико је неправда болна”.

“Сва неправда ће проћи онда када постанеш најбољи у нечему што волиш. Проћи ће, јер они који те сада киње јер те сматрају небитним или мање важним, тада ће у теби видети могућност и можда наду да баш ти на овај свет донесеш правду. Можда ти звучи нелогично да они који су према теби били неправедни и чак зли, од тебе очекују правду, али тако је веруј ми. Јер они ће сматрати да су у том случају добро поступали према теби. Но, ти немој то чинити због њих, учини то због себе и мене, твог оца. Само тако све ове наше поразе можемо претворити у победу ! Твоје образовање и упорност, то су једини начин и пут.

Молим те, учини ми то иако ја то ничим нисам залужио, учини то због оног необјашњивог разлога због којег сам те као малог лагао да си крив и када ниси био крив, учини то због ЉУБАВИ”.

Твој отац.

Извор: Блог Дух који пише

Објављено 07.04.2014
2006-2014 ©новинар.де