Вести

Сцена са снимања филма. (Захваљујемо се Милошу Љубомировићу на уступљеним фотографијама).

Готово да нема у Србији оног ко се интересује за домаћи филм, родољубиве и здраве националне теме а да није чуо за намеру да се сними филм „Сјене“ о последњим данима живота Гаврила Принципа које је провео у заточеништву у Чешкој. Занимљиво, али не и посебно изненађујуће, овај филм није прошао на конкурсу Филмског Центра Србије као ни код једне српске институције па је аутор одлучио да подршку потражи на сајту Кикстартер.

Пише: Иван Максимовић / 09.05.2014.

***

Свако ко жели да помогне ово остварење може да добије одређену награду које су људи окупљени око пројекта припемили за њих а које су прикладне у односу на средства којима помажете филм – специјално ДВД издање, мајице дело дизајнерског тима „Браћа Буразери“, могућност да се остварење погледа или преузме путем интернета и могућност да се постане један од продуцената филма. Од најзанимљивијих предлога истичемо чак и могућност да се и по вашој идеји сниме два до три минута алтернативног завршетка филма па и да се глумачки појавите у филму!

Милош Љубомировић, по чијој идеји се пројекат реализује, је 27-огодишњи Боранин који је од ране младости гајио љубав према филму да би уписавши ФОН (Факултет организационих наука) схватио да је филм заправо оно чиме у животу жели да се бави.

„Можда звучи као фраза али ja заиста мислим да је живот кратак  и нисам желео да га трошим радећи нешто што ме не испуњава. У филму сам пронашао себе и желим у тој уметности да се искажем“ каже Љбомировић за портал Новинар.де.

Након дипломирања уписао је ФДУ – смер за ТВ и креативну продукцију. Тренутно је на мастер студијама којима је крајње озбиљно приступио а филм замишљен и као испитни, подигао је велику прашину у српској јавности. Међутим то највише због тога јер институције задужене за подршку култури – нису имале разумевање за филм о Гаврилу Принципу, чија је премијера макар у формату кратког метра, најављена на Видовдан ове године – на стогодишњицу атентата који је кроз неминовно страдање најавио и слободу српке државе због чега је редитељ морао да на другачији начин затражи средства.

„Сјене“ представљају пројекат у оквиру кога су два играна филма као и низ предавања и промотивних догађаја.

Пројекат је покренут почетком 2013. и реализује се током 2014. и 2015. године. Планирана премијера краткометражног филма  ,,Сјене“ је на стогодишњицу сарајевског атентата, 28. јуна 2014., док је премијера дугометражног филма планирана за 22. децембар 2015. кад се навршава стопрва годишњица доласка сарајевских атентатора у чешку тамницу Терезин на издржавање казни. Пројекат се бави судбином тројице главних атентатора на Франца Фердинанда за време служења затворске казне у Чешкој у време док Европу потреса Велики рат. Кроз догађаје унутар тамнице и разговоре Гаврила Принципа (Никола Ракочевић) са психијатром Мартином Папенхајмом (Небојша Глоговац) откривају нам се мотиви, карактери и идеали Младобосанаца. Главни јунаци, поред Младобосанаца, су чешки доктор Левит, аустријски психијатар Папенхајм и млади аустријски војник, Чех по националности Франтишек Лебл (Александар Радојичић).

Ово је филмски пројекат о слободи, страдању и људској доброти.

Данас се такође можемо запитати, јесмо ли заслужили ту слободу, јесмо ли је ценили довољно, хоће ли кроз неко страдање које неминовно следи данашња окупирана Србија бити и ослобођена ако она долази по људској доброти?

За посетиоце портала Новинар.де разговарали смо са овим младим аутором иначе сценаристом и редитељем Милошем Љубомировићем о проблемима на које је његов филм наишао. С обзиром да се заинтересовао за тему која би требало да буде обрађивана на много вишем нивоу, државном пре свега, желели смо да знамо шта га је мотивисало на то.

„Поред филма гајим велику љубав ка спорту и историји и успео сам да спојим две од наведених области. Млада Босна као покрет ме је занимала још у раној младости, допало ми се да тако млади људи имају тако велике идеје и да дају целог себе за остваривање истих. Желео сам на неки начин да се бавим њима и истраживајући историјску грађу нашао прави начин за то. Мој главни мотив је да се ода почаст људима који су се жртвовали за слободу свог народа и то у годинама када се навршава велика годишњица голготе коју смо као народ прошли“ каже Љубомировић.

Готово да нема родољубивих, па ни праведних тема у савременом српском филму. Он је почео да обрађује једну од њих без икаквог новца. Као неко из света филма Љубомировић свакако зна да ли недостатак новца или пак нешто друго утиче на српски филмски мук?

„Од новца, нажалост, све полази“ каже Љубомировић и додаје да је то „можда највећи разлог али свакако није једини. За филмове који се баве епохом потребан је дргачији приступ стварању, више средстава, посебна истраживања и доста времена а већина филмских радника није спремна на такву жртву“.

Можда зато јер су филмови епохе реткост у нашој кинематографији али глумци су ову идеју са великим занимањем прихватили.

„Са глумцима имам одличну сарадњу и ја сам њима неизмерно захвалан. Идеја им се допала, састали смо се и брзо договорили. Они су препознали значај идеје и тренутка и дали су све од себе како би крајњи резултат био што бољи. Новац је свакако проблем али нико у овај филм није ушао због истог. Покретач овог пројекта је ентузијазам али ја нисам спремам да људима, који су цењени у свом послу, одузимам 10 дана за снимање филма а да они не добију ништа. Мислим да то није фер“ сматра овај млади аутор који ће се држати тога макар и не успео у својој замисли.

Истовремено, институције уместо да се активније питањима Првог светског рата оне не само да не раде на томе већ ни ова (готова) идеја није прошла иако, чини нам се, не кошта баш неку баснословну цифру с обзиром да је играни филм у питању.

„Буџет филма је на нивоу спота неке “звезде“ естраде а радимо нешто што има потенцијала да носи дугорочну вредност. Нисмо препознати од институција али то и не чуди. Погрешна се културна политика води и то можемо да видимо у томе да облежавамо 1700 година Миланског едикта а заборављамо 200 година од рођења Његоша“ повлачи Љубомировић паралеле.

У оваквим околностима не можемо а да се не осврнемо на тренутну политичку струју у Србији која је таква да се предност па и веома важне одлуке препуштају управо онима који долазе из тог „аустро-угарског“ света. Не смета ни ако су им биографије чак и криминалне да би били некакви саветници у Влади Србије и, како се из дана у дан показује, подупирачи пропадању Србије. Неминовно је да они који желе да говоре добро о Србији, а посебно ако је то сплетом историјских околности противно интересима горде Аустро-угарске скупине, буду жртва такве струје. Посебно се ова идеја супротставља управо тим интересима који преовлађују у савременој, окупираној Србији.

Неоспорна је чињеница да су Аустро-угари, маскирајући баш овим атентатом своје намере, извршили геноцид у Србији оком Првог светског рата. Страдала је трећина српског становништа а чак 60% радно способног становништва. Опљачкано је све што се могло опљачкати а што се није могло онети – запаљено је, минирано, уништено. Данас имамо најаве да ће се обележавање Колубарске битке одвијати заједно са аустро-угарским изасланицима а како би се извршио помен „свим жртвама“ тог рата укључујући и оне који су убијени у борбама а вешали су цивилно становништво по Србији. Све то, по речима организатора тог „обележевања“, да би се свету послала порука мира(!?). Истраживањима за овај филм редитељ је неминовно још и боље упознат са последицама тадашње агресије на Србију али и са најличнијим доживљајима директних учесника кроз забележене разговоре које је истраживао. Он сам каже да не верује да у тој намери има истине и да је тако нешто могуће али додаје да „уколико је то тачно и ако ће се на том скупу аустријанци јавно извинити и признати грешку подржавам скуп“.

Сцена са снимања филма. Захваљујемо се Милошу Љубомировићу на уступљеним фотографијама.

Са друге стране раде се велике копродукције у којима су услови које пружамо страним филмским компанијама често понижавајући за наше филмске раднике па и обичан народ (на пример произвољно измештање аутомобила из улица у којима се снима па грађани шетају наоколо не би ли негде угледали свој ауто јер их нико „нема обавезу“ да их обавести о томе. Затим имамо статисте који добију минорну дневницу да би се смрзавали и још су принуђени да храну током целодневног снимања плаћају из свог џепа и ту потроше сав хонорар) а опет се таква снимања одвијају.

„Живимо у времену “политичке коректности“ а ту није пожељно бавити се националним стварима јер то, можда, негде, неког не увреди“ признаје аутор. Љубомировић каже да није покушао да се повеже са неким већим филмским студијима иако у Србији има оних који се на сва уста хвале да имају најбоље техничке услове у Европи и да су најјефтинији. „Нисам јер већи студији траже контролу над креативним процесом а ја нисам спреман да то допустим. Имам разумевања од рентал компанија у уступању опреме и веома сам им захвалан на томе. Очекивао сам да ће ићи лакше али као што каже она стара: ,,На муци се познају јунаци“. Уколико до успеха дође, утолико ће он бити дражи.

На Кикстартеру, недељу пред крај ове акције, пише да су прикупљена средства у висини од 22% што је недовољно. „У случају да буде прикупљено довољно средстава крећемо са припремама за завршетак снимања а ако новца не буде добро ћу размислити шта даље али дубоко верујем да ћемо успети“.

Неки наши редитељи, међу којима и они славни, зарад мало новца и славе ставили су се на страну оних који пљују по својој земљи, њеним херојима па чак и жртвама. Питали смо Љубомировића да ли га евентуални револт због изостанка подршке може променити и ставити на страну људи чије су продуктивне могућности видно „веће“?

„На тај начин бих пљунуо по својим прецима па и на себе самог и то се сигурно неће десити. Мени новац није циљ већ средство за остваривање истих“ рекао је Љубомировић за портал Новинар.де.

Филм „Сјене“ је процесу настајања и већ је снимљена трећина филма а да би се привео крају потребно је још најмање 15.000 евра. Овако ниска цена израде филма је пре свега јер су учешће у њему су узели људи који ово желе да раде из ентуијазма не очекујући чак ни заслужене хонораре.

Нажалост, политика уопште не само културна, изразито је неозбиљна па чак и само површно посматраћјуи. Тако је Александар Вучић, који је и довео (боље рећи преко кога су успели да остваре своје намере) стране саветнике а највише из Аустрије и Мађарске, приликом прошлогодишње посете Андрићграду изјавио да ће у Београду бити подигнут величанствени споменик Гаврилу Принципу и истакао да се Принцип „више неће славити само у Босни већ и у Београду“ а медији су пренели како је Принципа окарактерисао као „једну од најспорнијих личности у српској сторији“?* Наравно да покорни новинари нису смели да питају ништа мимо списка питања а камоли – шта је спорно код Гаврила Принципа??? А Видовдан ове године је близу, видећемо (на овај или онај начин) и то чудо политичке кампање. Имајући у виду бивше великосрпство емитовано кроз ову спорну личност (Вучића) можемо бити инспирисани зајош једну (не баш) филмску причу о моћним стројевима за испирање тврдокорних мозгова.

А када се вратимо у реалност и пројекат о филму „Сјене“ поменућемо да интернет страна на којој је Љубомировић са остатком екипе покренуо кампању представља „све или ништа платформу“ што значи да ако не достигну циљану суму, проћи ће као код државних институција – не добијају ништа.

Сцена са снимања филма. Надамо се да и од овог филма неће остати само белеђке… (Захваљујемо се Милошу Љубомировићу на уступљеним фотографијама).

Готово сви значајнији медији су о овом филму писали. Уколико подршка за нешто што кошта, како Љубомировић рече „као и спот неке естрадне звезде“ заиста се пре свега поставља питање колико народ Србије, барем онај добростојећи део, заслужује да се о њему добро говори и колико има права да се помињу најсветлији јунаци и примери из његове историје? Нисмо ли онда са правом и добили све оне срамне, антисрпске и филмове од којих се стидимо? За недељу дана, колико још траје кампања на Кикстартеру, сазнаћемо и ове одговоре између осталих.

Интернет страна филма: www.filmsjene.rs

Место на коме можете донирати филм (Кикстартер):   https://www.kickstarter.com/projects/2030702904/film-sjene-shadows-the-last-confession-of-gavrilo?ref=live

Стални дописник портала Новина.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица

Извод из текста: http://www.novosti.rs

Објављено 10.05.2014
2006-2014 ©новинар.де