Вести

Гацао сам са оцем давним снеговима прекопута Цареве Ћуприје, кроз шуме изнад старе Ковнице… да сечемо Бадњак. Код куће мајка са чајем; топла кухиња, шпорет; у соби слама, ораси, пламичак кандила, икона… сутра џарање ватре бадњаком, помилуј Господе, хлеб наш насушни, џарање прво у шпорету у нашој кухињици, онда код комшија, био сам најмлађи… задужен за Бадњак. Бадњак биваше симбол сигурности часног живота; сигурности одрастања… некако чудотворно у сваком домаћинству широм Србије Бадњак оличаваше осећај Поштења, и Чедности, и сигурности будућности… А онда… нагрнуше хуље зла, прогласише часност Поштења Бадњака за некакав злочин, и… иако је мало нас који памтимо безумље тог злочина, јер мало је преживелих, још мање живих, али и зато што је понајмање оних који схватају да је мржња злочина крваво убила Поштење… и да зато данас живимо још неослобођени од злочинаца који презиру Поштење Бадњака: неослособођени зато што наследници злочинаца животаре од презира Поштења Бадњака зато да би се чешали о лаж презирања Поштења… и баш зато и данас је жртва иста као и жртва њихових предака: жртва је и данас… Истина!

пише ЧаславМ.Дамјановић, 14.02.2014

***

Бадњак данас: Не џарамо ватру у шпорету!

Не! Иако неослобођени, данас хвала Богу… џарамо Истину.

На овогодишње Божићно јутрење, један знанац којег поштујем, и којем баш зато не помињем име, уз Ваистину се роди на моје Христос се роди, посла ми и видео-снимак његовог интервјуа и у наставку и једну од епизода његовог видео-филма “Пропаст Краљевине Југославије”… и баш зато се ово моје Божићње јутрење са историјом одвија супротно потопу прописаних клаузулам, па супротно чак и инструкцији амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина: “Mи смо били заједно у два светска рата“!(1) Супротно због тога јер се питам: па ако смо заиста били “заједно” у Првом светском рату зашто су наши предраги руски савезници, иако нам јесу итекако помогли – дозволили да покварењачка мржња Запада жртву Православне Србије за победу Првог светског рата – казни ликвидацијом Србије утамничењем у вештачку државу чија је једина сврха западне клерикално-антинационалне мржње била ликвидација Српског Националног Духа? Или… речено простачки али поштено: ликвидација Српског Поштења Бадњака? Па сходно томе, ако заиста бејасмо “заједно” и у Другом светском рату, зашто онда наши данашњи предраги руски савезници усред још увек неослобођеног и још увек окупираног Београда – одржаше Параду некаквог “ослобођења” – и то некаквог “ослобођења од фашизма”, и зашто параду ознаменише “Парада Победника”? Зашто? Па наравски зато да би се у односу на Други светски рат за “рехабилитологију сензационалистичког легитимитета” – легитимисао искључиво злочин злочинца “неприкосновеног” “акредитованог рехабилитатора” – поименце Броза – који није уопште нити сркнуо у рат против Нацизма… а лажа га баш због тога прославља “Парадом Победника”!?!

Зашто се легитимитет рехабилитације не заснива на Истини: “фашисти проглашени за антифашисте – антифашисти проглашени за фашисте” – зашто ако и легитимитет саме рехабилитације, као и и легитимитет “Параде Победника” заиста нису ослобођење од “сакривања сопствене срамоте”(2)!?! Зашто лаж кад Истина, осим што анулира кљукање илузијама “грађанског рата”, “два ослободилачка покрета”, “два рата”, некаквог “права на принадлежности и једним и другима”… зашто кад илузорност тe лажи анулира чак и легитимитет “Параде Победника”, па чак и Чепуриново “заједничко бивање у оба светска рата” анулира под лажни легитимитет прописане лажи о Брозу, којем се, иако уопште није ратовао против Нацизма – данас поново кинђури лажни легитимитет искључивог рехабилитатора?

Према томе… ако треба да поверујем да се Путиновска Русија залаже за легитимитет Права Истине – а верујем и баш зато се и питам: чему онда издајничка промоција лажног рехабилитатора? Зашто данас на пример на Гласу Русије Тимур Блохин цитира – бар по његовој оцени “чувеног српског новинара Милоша Васића”: Црвенa армијa је “протутњалa кроз Југославију без задржавања, уверенa да јој иза леђа остаје поуздан савезник“, па пошто наглашава да је “све тако и било“ – ипак се, каже, појавила и “изопачена представа о Совјетској армији“! По њему су “изопачење” приче о наводном силовању и малтретирању цивилног стаовништва Србије од стране совјетске солдатеске! Међутим… којој год генерацији да Блохин припада – чињеница јесте:

• Није “све тако и било”:
• Није Совјетска армија “протутњала” кроз Југославију!
• Не:
• Совјетска армија је “протутњала” кроз Србију!

И није “протутњала” зато да би иза “леђа оставила поузданог савезника”, јер Броз је током рата и после рата – доказао Стаљину да није никакав “поуздани савезник”! Према томе, Блохиново цитирање Васића “све је тако и било” – управо је: све тако – није било: “изопачена представа о Совјетској армији“ – не своди на сећања силовања!

• Не:
• Своди се на “изопачење” Истине Историје:
• Нису се тек овде “умешали Титови партизани”! Они су много раније искукали од Совјета да “никакве пријатељске односе са четницима уопште не одржава” него:
• “Долазе вам четници, значи треба да добију метак у чело!“

И само зато је Толбухинова Украјинска фаланга и “протутњала” кроз Србију: зато да Брозовом усташоизоидном фашизму омогући да Србији и Равној Гори опали “метак у чело“! Зато jeсте тачан навод да “без Совјетске армије” Брозови усташоизидни фашистички патизани “не би имали ни најмање шансе да ослободе Београд или друге релативно утврђене немачке базе“ – а тачан је зато јер Броз уопште није водио рат против Нацизма – па ипак – па ипак му је совјестка армија омогућила да опали његов фашистички метак у чело Србији и Равној Гори… и то зашто – зато што Србија и Равна Гора јесу водили рат против Нацизма!

То је стварно “изопачење”!

Према томе, Путинов наводни “ентузијазам” са којим је наводно “прихватио предлог да учествује“ у “Паради “Победник“ – ако уопште јесте “прихватио” – јесте de facto настављање тог стварног “изопачења”!

Међутим, од свега је најчуднији, а свакако и најпокваренији – Блохинов навод Васићевог: “овде су се умешали Титови партизани” – као да су “Титови партизани” одједанпут пали са Марса!

Нису, међутим!

Сходно документима ОСС-а која, уз забрањени рукопис Роберта Макдауела, Мајкл Благоје Раденковић првипут објављује у “Стрељању историје” у поглавњу “Да се не заборави” – докуменат под насловом “Пуковник Велимир Пилетић и генерал Марко Месић” непобитно доказује да је Усташа Марко Месић – командант усташке пуковније (‘’бојне”) која бијаше на челу нацистичких јединица пред Стаљинградом – поглавниковао наређем команди Толбухинове Украјинске фаланге да омогући Брозу – како је већ наглашено – да Србији и Равној Гори – ”опали “метак у чело” – зато што за разлику од Броза Србија и Равна Гора јесу ратовали против Нацизма! Међутим, иако Блохин и Васић ову “изопаченост” уопће не помињу, та “изопаченост” је давно позната јер је доказана активношћу извесних канала совејтских обавештајних служби, па чак и извесних канала и саме Коминтерне, са извесним обавештајним нацистичким, усташким и британским обавештајним каналима на фаворизацији “маршализације” Броза и његове фашистичке диктатуре – и поготово на Брозовом здруживању – не са Стаљином и комунистичком идеологијом – него са фашистичко-усташком ватиканском мржњом Срба!

Према томе “изопачење” нису сећања на ненаводна силовања – напротив, “изопачење” је да данашња “Парада” није била Парада “ослобођења од фашизма” већ: “Парада” довођења фашизма на власт у Србији… и то из простог разлога:

Јер није била “Парада” ослобођења оних који jeсу ратовали против Нацизма!

Према томе, “изопачење” су жртве руских војника од којих сам многе видео својим очима: лешевe руских војника које су гусенице совјетских тенкова утиснуле у асфалт улице Кнеза Милоша у Београду, и лешеви спржених руских војника које су Срби поређали испред улаза у Вазнесенску Цркву. Те… иако јесу тачнни наводи да су Српски Народ и Равна Гора “дочекивали Русе као своје“, и да “на борце Црвене армије четници нису испалили ни један метак” – али је подла лаж коју Блохин прихвата од особе коју интервјуише, лансирајући је као “чувену” – да Четници наводно имају некакву “сложену историју сарадње са профашистичким покретом Недића и са немачким окупаторима као таквим“!(3)

Промовисање те британско-ватиканске лажи јесте срж “изопачења”:

Стаљин је добро знао да Равна Гора и Србија ратују против Нацизма, да не сарађују са нацистима, да Броз не ратује упркос Стаљинових наређења, и изнад свега, Стаљин је знао да Броз није нити комуниста нити “савезник”. Зато је врло чудно – али и битно – да су совјетски штабови, још док је Црвена армија била у Румунији, пристали на све тактичке предлоге Драже Михаиловића за заједничко освајање Србије, које им је у име Драже пренео пуковник Пилетић, Дражин командант Источне Србије који је ратовао највише у околини Дунава и често прелазио у Румунију, па су се сходно том договору Совјети понашали братски и савезнички чак и по преласку Дунава, исто као и Совјети који су ушли у Србију из правца Бугарске! Али… исто као што се догодило Пилетићу приликом сусрета у Румунији да се дан доцније појавио усташки генерал Месић и пострељао равногорске официре и војнике у пратњи Пилетића, а онда ухапсио Милетића у име некакве пресуде некаквог преког суда некакве Народно ослободилачке војске којом је Пилетић оптужен као некакав наводни и издајник и осуђен на смрт стрељањем – тако се и приликом оба совјетска уласка у Србију блиска сарадња првог дана – следећег дана пресалдумила у стрељање…(4)

Хвала Богу пуковник Велимир Пилетић је успео да побегне, као доцније и Кесеровић, али су Србија и Равна Гора “добили су метак у чело”!

Али… пошто се може закључити да исто као што је усташки генерал Марко Месић стигао у Румунију тек дан доцније, да је исто тако стигао и у Србију тек дан доцније са директивом да Совјети побију равногорце и доведу Тита на власт. Међутим, пошто је НКВД морао да зна да је Месић усташа који се за нацисте борио против Совјета на Стаљинграду, логично је предпоставити да су баш зато за овај прљави издајнички подухват одређени Толбухин и Украјинска армија јер су од довођења Тита у Београд, и од Ужица до Дрвара – фолксдојчери одиграли кључну улогу у Титовим “велератничким” черчилијанским фатаморганама…

Резимирајмо: Србија и Равна Гора “добили су метак у чело” – од кога?

Од Брозових усташоизоидних фашиста који – упркос Стаљиновим захтевима – уопште нису били у рату против Нацизма – а које је на захтев Усташа на власт поставила совјетска Толбухинова Украјинска фаланга!!! Пошто то јесте стварно “изопачење”, према томе, тврдња Милоша Васића у наведеном интервјууу Тимуру Блохину, да је Црвенa армијa “протутњалa кроз Југославију… уверенa да јој иза леђа остаје поуздан савезник“ – јесте тотална измишљотина јер не само да Совјети нису оставили никаквог нити “поузданог” нити уопће “савезника” – већ је уместо да ослободе Српски Народ који се борио против Нацизма – ставили су Српски Народ пред “метaк у чело” ватиканско-усташизоиднo-брозовистичке фашистичке мржње!

Према томе, ако се Русија заиста променила онда би и Блохин, и избор оних које интервјуише Глас Русије, и поготово провокативне и неумне измишљотине попут приказа Константинa Качалинa о Брозовим врдолијама између Совјета и Американаца… па свакако и сам Путин… морали би сви да знају Истину “изопачења ослобођења” и да у име Истине то данас и кажу уместо да настављају фатаморгану “изопачења”: “Поглавник НДХ је само 15 дана након проглашења фашистичке творевине” – вероватно баш на дан када је Њујорктајмс установио лаж мржње – да Срби кољу Хрвате – обзнанио “законску одредбу 25. априла 1945: На подручју НДХ забрањује се употреба ћирилице; ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у Народним новинама, а проведење се повјерава министарству унутарњих послова. У Загребу, 25. травња, 1941.” У напису “Писмо чува наш идентитет”, одакле је овај цитат, аутор наводи да ћирилицу “чине древни знаци винчанског (београдског) етрурског (рашанског) и грчког (пелашког) писма”, и закључује непобитну Истину:

“А богами, то су писма много старија од латинице”!!!(5)

Према томе… ако данашњи наши руски савезници не устану за Истину… онда претварање као да не знају за злочинство “изопачења” јесте такво фолирање које је буквални наставак накарадног наседања покондирењу изопачености започетог озлоглашеном шварцо-ајхмановском будимпештанском издајом крајем Другог светског рата… која нажалост није никакава авет јер се данас идентична “изопаченост” фолксдојчерске авети наставља од Украјине до Сирије…

Е, баш због тог “изопачења”, моје Божићње јутрење са историјом није се одвијало нити сходно Винстону Черчилу, који 18. јуна 1940. изјави у енглеском парламенту (House of Commons): “Очекујем почетак битке за Британију. Од ове битке зависи преживаљавање хришћанске цивилизације. Од ове битке зависи наш сопствени британски живот, и континуитет наших институција и нашег царства.” (On June 18, 1940, before House of Commons, Winston Churchill said: “I expect that the battle of Britain is about to begin. Upon this battle depends survival of Christian civilization. Upon it depends our own British life, and the long continuity of our institutions and our Empire.”) Черчилов “континуитет наших институција” значи управо континуитет легитимитета права на постојања сваке државе, нације, расе, народа – који су, сходно стварним принципима Победе Другог светског рата – свима поменутим рвноправно загарантовани! Међутим, као што су Черчилови претходници у Првом светском рату ликвидирали легитимитет Србије као Државе и легитимитет Срба као Нације – у Другом светском рату је исти Черчил баш као на сигнал лажне вести Њујорктајмса да наводно Срби кољу Хрвате – непуну годину након његове громогласне изјаве да је преживљавање британског легитимитета некакво “преживљавање” некакве “хришћанске цивилизације” – реактивирао расистичку мисију против Срба и Србије којом је, у сарадњи са Усташтвом и Ватиканом, обавио не само највећу издају Другог светског рата, већ управо најнацистичкију расистичку мисију током рата: Mисију: “Serbischen shicher”!

Данас, Сведочанство “Стрељања историје” доказује тај Черчилов злочин не само као расистички и нацистички већ и као Mark of Cain: зато данас, на пример амерички подпредседник Бајден јавно и неодговорно тврди да за кризу у Украјини “Русији мора бити пресуђено без обзира шта потпишу на папиру!” (U.S. Vice President Joe Biden is backing the German-French diplomatic push to calm the crisis in Ukraine but says Russia will have to be judged by its actions on the ground, “not by the paper they sign.”)(6) Према томе Бајден наставља контролу британско ватиканске антисрпске расистичке завере која диригује догађаје од самог почетка Другог светског рата… антисрпску мржњу коју диригује већ од Првог светског рата. Може се зато слободно устврдити да је брозовистичко Убиство Србије започето већ Черчиловом лажју синхронизованом са лажним извештајем Њујорктајмса, и да данас, та ватиканско-британска расистичка контрола прерасла у контролу Запада не дозвољава новим српским генерацијама да схвате ‘Боље гроб него роб’ као Слободарско Поштење Српског Националног Духа него их кљука да се уместо Истином… батргају лажирањима 27. марта и измишљотином шовинизма…

Mark of Cain је Злочин мржње: Зато јер је злочин кримализације легитимитета!

И тако дакле из ове управо врло шкакљиве перспективе на релацији Лаж-Истина – у мојем Божићњем јутрењу са историјом, прво из интервјуа знанца кога поштујем, чујем његову жестоку критику драконских казнених мера којима је Броз обезбедио своју диктатуру од идеолошке и демагошке критике! Иако ме је заболело да није поменуо и Брозово обезбеђење још драконскијим мерама од критиковања Брозових историјских измишљотина, и иако сам све то знао, али нисам знао да је центар за кажњавање наводних “деликата” – “преступника” које је Брозова тиранија лажно прогласила за наводно “умоболне” – био у лудници у Ковину! То ме је пренеразило јер је током прве послератне деценије “директор” поменуте “институције” био једриличар у клубу на Доњем шпицу Аде Циганлије! Међутим, иако ме је у интервјуу мој знанац итекако зачудио не-помињем кажњавања “деликтаната” који се односе на брозовистичке историјске лажи… ипак сматрам круцијаланим његовв закључак да се ни дан-данас Равногорски покрет у Отаџбини – уопште не спомиње – нити као Покрет, нити као Равногорство – уз његову тачну напомену да Покрет није био ни партијска нити идеолошка организација! Међутим, баш сходно тој забрани сећам се колико ме је у избеглиштву одушевило сазнање Равногорства Равне Горе и Србије – које сам схватио као Српски Национални Дух, и како ми је то сазнање отворило Душу и вратнице Истине којој сам посветио живот у избеглиштву. Брозовистичка силеџијска пропагандистика била је натерала моје генерације да одрастемо на шапутању… да чак шпућемо и пред самим собом! Али чињеница да је и дан-данас та кривоклетна забрана још увек на снази – да је и данас у Отаџбини забрањено сазнање постојања Равногорског Покрета – управо постојање Српског Националног Духа – и да и данас баш на забрани тог сазнања полтрони шиканирају брозовистичким лажним епитетима попут некаквог “шовинизма” – сматрам најпогубнијим разлогом настављања ефикасне ликвидације српске националне свести… јер баш та моја напојеност тим сазнањем трасирала је моје дугогодишње инсистирање на Српском Националном Духу: прво, као доминантном разлогу Брозовог Убиства Србије; и друго, као доминантном фактору не само за разрешење Истине и ослобођење од брозовистичке лажи – већ и доминантом фактору за преживљавање Нације и Државе! Па зато…

…хвала Бадњаче на јутрењу!

Међутим, након интервјуа, епизода видео-филма “Пропаст Краљевине Југославије”, иако врло коректно смишљена и крцата снимцима од којих сам многе првипут видео… натерала ме је ипак на сумњу: не само чињеница да je поготово данас, после Сведочанства Истине “Стрељања историје”, непобитно да су за Черчила Срби, па према томе и млађани српски краљ као такав – били “Serbischen shicher”; и не само покушај видео-филма да некако “оправавдава” краљево неопростиво издајство Равногорства и стављање Српског Народа под Брозов усташки нож, управо “метак у чело” – већ сам посумњао и у суштинско питање: Да ли је за оно што се догодило у Србији, па и на тлу бивше Југославије током и по завршетку Другог светског рата – уопште битна “пропаст Краљевине Југославије”? Јер… која је то била Југославија? Била је тамница коју је мржња Запада, поготово Британаца и Ватикана наметнула Србији и Србима да би том Југославијом ликвидирали право Срба на легитимитет постојања! И доиста је Божије чудо да је Србија уопште преживела то “југославенско” утамничење и да је неуништена снага Српског Националног Духа смогла снагу да се супродстави расистичком Злу Нацизма и разбојништву Брозовог фашизма покршћеног у некакав “грађански рат” и некакву непостојећу “револуцију”! Па се зато питам: зар није данашњи разлог за фокусирање на “пропаст краљвине” наставак пакленог брозовистичког преварантског роварења да у име мржње спречи сазнавање Истине о Равној Гори и Равногорској Србији, не само зато да би се спречило сазнавање Истине о Брозовим лажима и усташтву – већ поготово и зато да се докрајчи преживљавања Српске Нације и Државе – ликвидацијом преживљавања Српског Националног Духа и Српског Православља? Али… па ово уопште није питање… поготово није на Дан овогодишњег, па и свакогодишњег Српског Бадњака… јер разлог злочина због којег мржња и данас расистички покушава да ликвидира легитимитет српског постојања и будућности… јесте легитимитет Српског Бадњака…

…што наравно, схватају само они који схватају Бадњак.

Зато је вредно истаћи бар неке кључне елементе који доказују не само страву криминализације српског духовног стања – већ и страву полтронске пропагандистике којом новонараштајци бесомучно покушавају да лаж одрже на лажном пиједесталу лажног легитимитета:

Упркос преплављености такорећи свакодневним наводним открићима некаквих наводно сензационалних а уствари пропагандистичких обмана којима се громогласно кљукају неупућени као да су некакве круцијалности – чак и данас ова препредена пропагандистика подлачки не истиче на пример суштинску чињеницу о такозваном српском наводном злочину у Сребреници: Како је уопште дошло до “вести” да су Срби починили злочин у Сребреници? Како је најобичнија агенцијска вест прерасла у некакав наводно непобитан доказ наводног српског злочина?

“Агенцијска вест” коју је антисрпска мржња прерасла у изопачену историју потекла је од врха Међународног Црвеног крста! У то доба Међународним Црвеним крстом шефовала је супруга америчког сенатора Роберта Дола (Robert Dole). Заслужни српски пријатељ, амерички конгресмен Филип Крејн је Дола сматрао – “сенатор Тиране”! Исти Роберт Дол је већ крајем седмдесетих или почетком осамдесетих промувао у америчком Конгресу “закон” о америчкој осуди некаквог српског “шовинизма” у тадашњој Брозовој Југославији! Пошто уопште није чудно да се поменути Долов промувани такозвани закон – дословце не разликује од уговорa Усташа и Брозове назови КПЈ склопљен још средином тридесетих – није чудно ни да је баш Долова супруга искористила положај шефице Међународног Црвеног Крста да промува непроверену вест о српском злочину у Сребреници, и… иако непроверена ова “вест” је – попут Брозових ratnih лажи – истоветно промувана у… “неприкосновену историју”!

Исти подлачки разлог је да чак и дан-данас отаџбинска полтронистика не истиче на пример суштинску круцијалну чињеницу о наводно српском злочину у Рачку: агенцијски извештаји америчке штампе, пропраћени фотографијама, доказују да када су у Рачку изложене жртве сељана који су наводно сељани Рачка – da стварни сељани Рачка – те изложене жртве – нису уопште оплакивали!!!

Нису их оплакивали јер нису били Рачани! Нису их оплакивали јер је Рачак био лаж! И то неспретно намештена лаж! Али, отаџбинскa полтронистикa је брозовистичкa: задатак је да се Истина забашури – зато да би се лажима осакатило Српство! Баш зато, иако су обе ове круцијалне чињенице знане још од пре рамбуијеовске шараде са спаваћицом, забашурују се баш исто подлачки као и постсребреничка шарада сателитских снимака непостојећих сребреничких жртава на футбалском терену у Сребреници – снимака који су ишчезли…

Да: Ишчезли из оптицаја!(7)

Кредо данашње полтронистике је наслеђе подлаштва брозовистичке фељтонистичке пропагандистике придавањем лажи историјског параметра – који се, иако лажан до апсурдности ипак произведи у чин некаквог наводно “неприкосновеног доказа” некаквог злочинства некаквог великосрпског наводно “националистичког шовинизма”!

Зато се modus operandi неонараштајаца, исто као и њихових предака, заснива на чудотворству фатаморгана: Назови “Академија” не објављује докуменат који поседује, а који су Ватикан и Аустроугарска обзнанили већ на самом зачетку ослобођења Срба од османлијског јарма: зато да Срби не би стекли право на легитимитет нити као Нација, нити као Народ, нити као Држава – зато Ватикан забрањује – да, забрањује!!! – да Историја Срба – почне пре покрштавања у шестом веку! Сва Српска Историја претходна шестом веку, не само историја српске активности од најранијих Хришћана, већ и све претходне српске историјске активности још од Мојсија – забрањене су да се знају! Зато Акадамија данас ћути покорно – зато да би пиревина расистичке антисрпске мржња и данас осионо клијала – зато је данашња новозавичјна полтронистика подлачки покорнија чак и од квази-историографијске сомнабулике фамозне… “куге”:

Љага Зла јесте куга, али…
Бадњак није злочин.
Бадњак јесте Светиња, али…
наравно само за оног
ко схвата Доброту Бадњака Светињом!

За Черчила млађани краљ Петар није био само играчка коју је искористио! Не, за Черчила је краљ био Србин – а Срби као такви нису за Черчила били ништа друго до смрад који уговновљава квази-цивилизацијски квази-сензибилитет мириса његових цигара и квази-супериорност апсолутистичке културологије окуса његовог скача… Зато жал за палим расизмом апсолутизма Аустроугарске авети Черчил инвестира у антисрпску мржњу Броза, Павелића, Ватикана: И зато оно што није успело антисрпском издајом у Првом светском рату – усрање Срба у наводно заједничку а уствари у антисрпску државу – зато мржњу коју није успео да постигне чак ни Адолф – зато ту мржњу успевају да остваре Ватикан и Черчил:

Издајством Равне Горе и Равногорске Србије у Другом светском рату!

Доказ? Доказ је будућност – доказ је послератна данашњица: Негдања притуљеност наметања апсолутистичког расизма – данас је све мања: данас се мржња не камуфлира! Зато што данас мржња влада! Данас је доказ покорен легитимитет: данас је легитимитет криминализован у апсолутизам Зла! И зато, да би Богомдарованом Добру Бадњака мржња ликвидирала легитимитет завичајности – зато полтронистичка Академија сакрива не само “Магнум Кримен” него и круцијални документ којим Ватикан ликвидира легитимитет постојања српске завичајности од пре шестог века! Зато наследници отимача данас лансирају бљутаву кугу лажи… непрестано под ореолом некаквог откривања наводно нечега што наводно нико до сада није знао… иако је све то већ давно знано… зато они лансирају Убиство Србије под лажном етикетом као “У име народа”! Међутим, Равногорство Равне Горе и Равногорске Србије је било и остаје Српски Национални Дух – било и опстаје Поштење Српског Православља… и зато и опстаје, и зато се данас рађа српска национална будућност која све речитије захтева Поштење Српског Националног Легитимитета. На пример, за визуелну илустрацију написа “Полтрони међу нама”, уредник Новинара.де ме је одушевио остарелом фотографијом српских војника из Шумадијске дивизије: читав пук игра коло испред ослобођеног Звечана 1912. године! Такав поштен и родољубиви поступак доказује трајање Бадњака, трајање Добра, трајање Српског Националног духа:

Коло Слободе јесте доказ трајања Српског Православља!

“…мене саблажњава чињеица што се млади људи,
рођени после рата,
показују екстремнијим од својих очева.”

Оно што доиста “саблажњава” јесте да oва чињеница – не “саблажњава” српске новонараштајце који су узурпирали превасходно парво на пропагадистику – већ “саблажњава” данашњег хрватског историчара Др. Хрвоја Класића!!!(8) Немам појма о његовим ставовима, али… свака му част! Јер… шта уствари “саблажњава”? “Саблажњава” квази-легитимитет наших наводно српских данашњих новонараштајаца, јер je исто као и квази-легитимитет њихових политичко, религијско-организацијских данашњих послодаваца и налогодаваца – заснован на мржњи криминализованог легитимитета! И због заснованости на расистичкој мржњи њихових “предака” – зато се све њихово краснолупетање своди само на прикривање лажи за шта је, осим зарад успешног настављања прикривања Истине – круцијално прикривање мржње која је срж њиховог јединог наслеђа! Овај данашњи управо глобални апсурд кaрактерише Амеди Кулибали (Amedy Coulibaly) – који своју апсолутистичку оданост ISIS-у – тероризам у Паризу – дефинише легитимном! Легитимном чиме? Легитимном криминализованим легитимитетом:

“Оно што ми чинимо
потпуно је легитимно
– у односу на оно што они чине!”
(“What we are doing is completely legitimate, given what they are doing”)

Пошто преци новонараштајаца нису морали да оправдавају њихове злочине мржње; и пошто су антисрпску и антиправославну мржњу спроводили наводно у име некакве “револуције”; и пошто је данас доказано да је чак и сама њихова “револуција” била лажна; и пошто је данас јасно да је коловођа мржње био Ватикан – иако је одговор исувише комплексан, ипак… ипак је вредно упитати:

Шта је заиста узрок данашње антисрпске и антиправослвне мржње. Јер, како рече Свети Николај Велимировић: “Не плашите се оних који убијају тело, него оних који су наумили да убијају душу.” Зато, иако иза изговора некакве наводне “шизматичности” стварни Ватиканови разлози јесу спречавање одбијање покорности, па чак и саблажњива расистичка религиозна супериорност, ипак… не верујем да су то сржни узроци антисрпске мржње. Пошто је сржни узрок толико дубоко уткан у структуралну организациону бит Ватикана, и пошто деловање те организационе структуре – дефиниција је намерна јер се не ради ни о каквој структури Цркве већ о организационој структури која себе камуфлира религиозношћу – питање задире у прошлост, и – судећи по бесомучном измишљању лажи и још бесомучнијем прикривању историјске истине у Првом и Другом светском рату – верујем да логичан одговор проистиче из прикривања нечега из давне прошлости… прикрива се управо недостатак легитимитета Вере… јер зашто би иначе полтронистика српске Академије сакривала Ватиканов (и аустроугарски) докуменат да се после ослобођења од Турског зулума Србима као Нацији и Србији као Држави забрањује легитимитет? Шта је суштина те забране српске историје пре шестог века? Зашто је наређена апсурдна историјска лаж да су се Срби “доселили” – што нису – тек у шестом веку и да су тек тада “покрштени” у Хришћанство? Зашто су Ватикан (и Аустроугарска) уопште подузели такву драстичну расистичку ликвидацију постојања Срба пре шестог века… толико драстичну да су на то прикалемили чак и забрану легитимитета постојању Срба у прошлости и будућности? Најзад… зашто се расистичка антисрпска мржња сакрива више од свих тајни и лажи… има ли икакве логике у окрутности и тајности којом се спроводи расистичка мржња против Срба? О томе се наравно не размишља често… ако се уопште икад и размишља… јер нас се кљука да не размишљамо нити о логици нити о апсурдности антисрпске мржње! Међутим… иако не тврдим да сам квалификован да размишљам о томе, чак напротив… ипак, чини ми се да једини логичан и једини стварни узрок… јесте недостатак легитимитета Вере! Сходно томе долазим до саблажњивог питања: да ли Ватикан као такав – уопште садржи у себи легитимитет Истине Хришћанства као таквог? Стога уочимо неке неуобичајене коментаре на однос Ватикана према Хришћанству као таквом:

“Опседнут моћи, Константин је као притиском на дугме пресвичовао државну религију да би кооптирајући нарастајуће хришћанство, ујдинио Рим под “један Бог, једна религија”, и не случајно: један Император”, сходно чему су “325. године нове ере на концилу под Константиновом директном контролом, црквени оци огромну збирку хришћанских писаних докумената редуцирали на неколико докумената који су данас Нови Завет.” (“Power hungry Constantine switched the state religion to co-opt this growing movement, uniting Rome under “one Gog, one religion”, and incidentally, one emperor. In 325, he oversaw the Council of Nicaca, where the church fathers reduced the vast library of Christian written knowledge to a few documents that we now call the New Testament.”)

“Године 384. нове ере умро је у Риму Практекстатус (Vettious Agorius Practextatus), последњи “папа” такозваног Култа Митре – што је акроним од pater partum или очев отац! Његово име и његова религиозна и политичка постављења записани су у подножју Базилике Светог Петра, са дугачком листом имена римских сенатора из периода од 305. до 390. године. Оно што обједињује све постављене и записане јесте да су сви они били верници Култа Митре, paters of Mithras! Чак деветорица од њих означени су врхунским чином pater partum! То је недвосмислени доказ да је унутар Ватикана, заседао врхунски поглавник Митраистичке организације, у најсветијој базилици Хришћанства, коју је подигао Константин Велики 320. године!” (“In 384 CE, Vettious Agorius Practextatus, the last “papa” (acronym of the words pater partum or father’s father) of the so-called cult of Mithras died in Rome. His name and his religious and political appointments are found written in the basement of St. Peter’s Basilica, together with the names of long list of other Roman senators, spaning a period from 305 to 390. The one thing that they have in common is that they all are paters of Mithras. As many as nine among them have the supreme title of pater partum, clear evidence that it was here, inside the Vatican, that the supreme leader of the Mithraic organization resided, at the side of the most sacred basilica of Christianity, erected by Constantine the Great in 320 CE.”) “Током бар 70 година, врхунски поглавари двеју религија, за које се предпостављало да се утркују, уколико нису били заклети непријатељи, живели су мирно и у савршеној хармонији једни поред других. Исти Практекстатус, који је у својству начелника града Рима, 367. бранио Дамаскуса против његових противника – озваничио га је за Бишопа Града Рима!” (“For at least seventy years, the supreme leadrs of two religions that were always supposed to be competitors, if not sworn enemies, lived peacecully and in perfect harmony side by side. It was the same Prataetextatus, as prеfect of the town, who, in 367, defended Damascus against his opponents and confirmed him as bishop of Rome.”) “Практекстатус је често јавно изјављивао да је вољан да буде крштен ако му See Светог Петра то понуди. Међутим, након његове смрти, догодило се обрнуто: Чин pater partum као наследник Дамаскуса, добио је Бишоп Сирицијус (Siricius), који је у историји Цркве први преузео наслов “папа” (pope). Он је уз то узео на себе да бројне прерогативе, симболе, објекте, и власништава култа Митраизма – en mass пребаци у Хришћанство”!(“Prataetextatus often declared that he would willingly be baptized if the see of St. Peter was offered to him. Following his death, however, the opposite happened. The title of pater partum fell (today we would say by default) upon Damascus successor, the bishop Siricius, who was the first, in the Church’s history, to assume the title of papa (pope). Together with it he also took upon himself a long series of other prerogatives, symbols, objects, and possessions, which passed en mass from Mithraism to Christianity.”)

Свакако да постоје озбиљне анализе о увршћености Митраизма у оно што Ватикан назива Хришћанством, али, наведени цитати не само да доказују организациону, политичку, идеолошку сарадњу, па чак и укопчаност незнабожачког паганског култа у рекламирање наводног Хришћанства – јер, на пример, како прерогативи Хришћанске Вере могу бити прерогативи незнабожачког култа – већ такође постављају и логична функционална питања: да ли се Ватикан уопште бавио – и да ли се уопште бави Хришћанском Вером – или је јерес која мајсторски користи Хришћанство као камуфлажу за своје скривене циљеве глоблистичког владања?

AP Photo/Gregorio Borgia

“Докази су безпоговорни да су већина римских сенатора тог времена били Митраисти paters of Sol Invictus Mithras – према томе, били су непобитно незнабожци култа непобедивог Сунца Митре! Међутим, намеће се теоретска поставка да су незнабоштво Митраизма и Вера Хришћанства били наводно парњаци, малтене као некакве две стране једног те истог новчића. Најзначајнији примерак ове апсурдне теорије је Константин Велики. Он је био верник Sol Invictus Mithras и никад се није одрекао ни Митраизма ни незабожштва, не чак ни када је пригрлио Хришћанство и пгогласио себе “Божијим слугом” и неком врстом универзалног Бишопа.” (“The evidence confirms that the majority of the Roman senators were at that time paters of Sol Invictus Mithras (the Invincible Sun Mithras) and therefore definitely pagans. However, the two were compatible. The most significiant of many possible examples is Emperor Constantine the Grеat. He was an affiliate of Sol Invictus Mithras and never disowned it, not even when he openly embraced Christianity and declared himself to be “God’ servant” and a sort of “universal” bishop.”) Сабласт наводне ватиканске теорије некаквог “парњаштва” Хришћанске Вере у Бога и у Свето Тројство са незнабожачким култом Митраизма, јесте непобитан доказ ватиканског прикривања да под камуфлажом наводно “Божијег слуге” прикрије јерес “универзалног” незнабожтва – како би се данас рекло да прикрива своју глобалистичку организациону структуру! И доиста, “римски биограф Еусебиус (Eusebius) чак кинђури Константина Великог као некаквог “новог Мојсија” иако је Константин крштен тек на самртној постељи, и иако Константин није никад престао да штампа новчиће на једној страни са симболом Митраизма а на другој са симболом Хришћанства, и иако је исти Константин подигао у Констатинопољу огромну статуу себе заогрнутог – митраистичким симболима”! (“His biographer Eusebius hails him as the new Moses, but Constantine was baptized only on his deathbed, and he never stopped minting coins with Mitrhaic symbols on one side and Christian on the opposite; and even erected in Constantinople a colossal statue of himself wrapped up in Mitrhaic symbols.”) Значајно је зато истаћи да су “после аболиције паганизма сви римски сенатори преконоћ постали Хришћани!!! Почевши са Симакусом (Symmachus), којег историја бележи као браниоца паганског наслеђа пред императором Валентијаном… а кога је упркос томе, само неколико година доцније, Император Теодосиус (Theodosius), најфанатичнији прогонилац јеретика и пагана – истог Симакуса поставио за конзула, што је био највиши положај у римској бироктатији”!!! Логично је зато питање како је то уопште могуће“: “да људи следе две различите религије у исто време”!!! (“After the abolition of paganism, all Roman senators became Christians overnight!!!!!!!! Starting with Symmachus who went down in history for his defense of “pagan” traditions in front of Emperor Valentinian. A few years later, in fact Emperor Theodosius, the most fanatic persecutor of heretics and pagans, appointed same Symmachus as a consul, the highest position in the Roman bureaucracy!!! How is it possible that people could follow two different religions at the same time?”) Међутим, иако је “врло узнемирујућа чињеница да Митраизам као такав – није уопште био религија јер није био посвећен поштовању и веровању у специфично божанство – већ је напротив био удружење узајамног фаворизовања” – уз напомену да Вера није никакво узајамно фавризовање! – “чији су чланови били слободни да у свом јавном животу верују у шта год су хтели – али су ипак, као адепти Митраизма, делили некакав наводни заједнички однос према религији…” (“The stressing point is that Mithraism was not a religion dedicated to the worship of a specific divinity but a secret association of mutual assistance, whose members were free, in their public life, to woship whatever god they liked!!! And yet all the adepts of Mithras apparently shared a common attitude toward religion. This is a well-known fact.”) Ова добро позната и доказана чињеница управо саблажњиво продубљује и доказује тврдњу да Ватикан јесте – јерес! Јер је “већ поменути Практекстатус врло подробно изложио супериорност свог става у књизи “Saturnalia”, коју је написао Макробиус (Macrobius) око 430 године” – много, много доцније после наводног аболизма паганизма – “да су сви различити богови паганске религије само различите манифестације, па чак и само различита имена, јединственог врхунског ентитета, којег репрезентује сунце. Значење ове синкреастичке визије дефинисано као ‘једнобожачки паганизам’ (“monotheistic paganism”) сматра се ‘сатанистичким плагиатизмом’.”!(“Satan’s plagiarism”)! (“It is the same Prataetextatus who exposes in an exhaustive way the philosophy of his organization in the book Saturnalia, written by Macrobius around 430 CE (well after the abolition of paganism) in which Prataetextatus affirms that all different gods of the pagan religion are only different manifestation (or even different names) of a unique supreme entity, represented by the sun. This syncreestetic vision has been defined, as monotheistic paganism… what attributes so called Satan’s plagiarism…”) Очигледно је да се унутар Ватикана догматски наставља, па чак и развија доктрина јереси, и то још од давних времена “врло узнемиравајуће блокаде података када нема никаквих историјских записа након што је Нерон 67. усмртио Павла; замрачености током које је од стране неког ко је био врло близак Императорској средини, а ко је ревидирао римску хришћанску заједницу до те мере да му је то омогућило да спроведе ауторитет над свим осталим хришћанским заједницама, и да је тај неко био ‘неко’ ко је био савршено упознат са Павловом доктрином и мишљењем, и то… стопостотно фарисејски! Да ли је тај неко био из групе која је поседовала јерусалимски храм и искључиво водила администрацију храмовног свештенства?” Јер, “након што је Титус Флавијус (Titus Flavius) 70. године срушио јерусалимски храм – било је преживелих! Поготово група од петнаест високих свештеника, који су ступили на страну Рима, предавши Титусу светиње Храма…” („During very disturbing blackout after Paul was executed in 67 by Nero, somebody who had acces to the imperial house had revived the Roman Christian community to such a point that it could impose authority upon all the other Christian communities, and it was “somebody” who perfectly knew the doctrine and thinking of Paul, 100 percent Pharisaic. Is it someone from the group of ownership of Temple and the exlusive administration of the priesthood? After detruction of Temple and Jerusalem by Titus Flavius in 70 CE there were survivors, in particular a group of fifteen high priests, who had sided with Romans, surenderning to Titus the treasure of the Temple…”) “За узврат, Рим им је дозволио да задрже власништво својих поседа и уздарио им је римско држављанство… Ова група сарадника окупатора у Риму је ишчезла са страница историје, као да никад више није одиграла никакву видљиву улогу, изузев Џозефуса Флавиуса (Josephus Flavius), који је несумњиво био поглавинк ове групе.” (“For that reason, they kept their properties and were given Roman citizenship… In Rome they disappeared from the stage of history, never again to play visible role, apart from Josephus Flavius, who undoubtedly was the leader of the group.”) “За ову групу фарисеја храма један је заједнички именитељ: они су били издајници свог народа и као такве их је Јеврејска заједница свакако одбацила. Међутим, они су сви припадали миленијумском породичном наслеђу, јединствени повезаношћу тајне организације засноване од Езре (Ezra), и као такви поседовали су искључиву специјализацију и искуство за религиозно руковођење кроз разбацане остатке римске хришћанске заједнице којој су понудили да профитира изванредну прилику њиховог миленијумског искуства”!!!! (“The prisets of this group had one thing in common: they were all traitors of their people (and therefore certainly banished from the Jewish community). But… they all belonged to a millenarian family line, bound together by secret organization created by Ezra and possessing a unique specialization and experience in running a religion and a country through… the scattered remnants of the Roman Christian community offered them a wonderful opportunity to profit from their millennial experience!!!!!!!!!!”) Зато уопште није чудно да “аргументи које Џозефус Флавиус користи да оправда своју издају и издају своје братије одзвањају баш као да су речи Светог Павла.” (“The arguments used by Josephus Flavius to justify his own betrayal and that of his brthern seems to echo the words of St. Paul.”)(9)

AP Photo/Gregorio Borgia

Да ли су наведене констатације можда наговештаји одговора на разлог мржње: зато што организациона незнабожачка структура Ватикана мајсторски користи Хришћанство као камуфлажу за своју глоблистичку алавост? Можда

…од Божијег хришћанског Бадњака
…у папинe обојенe балончићe:

Да ли су одговор “разнобојни балончићи које су лансирала деца да лете поред статуе на Тргу Светог Петра у Ватикану на завршетку молитве папе Франциса, у недељу, 25. jануара 2015. године”. (Colored balloons released by children fly next to a statue, at the end of the noon Angelus prayer recited by Pope Francis in St. Peter’s Square at the Vatican, Sunday, Jan. 25, 2015.)

Под ироничним насловом “Одушевљење љубитеља голубова”, каже се: “балони – не голубови – лете као гест мира у недељу на Тргу Светог Петра, годину дана након што су један галеб и једна сврака напали симболичне птице што је довело до протеста заштитника права животиња, и што је прошлогодишњу папину молитву за мир душе претворило у дизастер…” (Balloons, not doves, were released as a gesture of peace Sunday in St. Peter’s Square, a year after an attack by a seagull and a crow on the symbolic birds sparked protests by animal rights groups. Last year, the feel-good practice became a public relations disaster. After the children with Pope Francis tossed a pair of doves from the window, first a seagull and then a crow swept down and attacked the doves. Their ultimate fate was unknown.)(10) Да ли једна бела и једна црна птица, галеб и сврака, јесу de facto израз Гнева Божијег против рекламерског саблажњивања имена Божијег и Вере Божије за камуфлирање мржње Зла? Можда… Да ли је Божију опомену Светог Саве поновио Владимир Путин: Истина се мора слободити од “сакривања сопствене срамоте”? Да ли то значи: The ungodly time for false bullshit is over? На овогодишњи Дан Светитеља Саве, који је такође и дан 70-годишњице ослобађања затвореника Аушвица од стране совјетске армије, Путин је посетио Јеврејски музеј и центар толеранције у Москви и рекао: “Иза покушаја преправљања историје је жеља да се сакрије сопствена срамота и колаборационизам са нацистима.“(11) И доиста, данашњи Magnum Opus преживљавања цивилизације јесте ослобођење од лажи разбојништва расизма и мржње… хришћанским покајањем за срам који почињавамо колаборацијом са злом: Истина захтева ослобођење од покушаја “изопачења” Холокауста и ослобођење од “изопачења” историје које данас почињава Холокауст над Српским Народом, и јединим стварним Хришћанством… над Православљем! Можда доиста Божја Воља или Божији Гнев ликвидира јерес Ватикана… ликвидира групу фаворизатора безбожништва који себе камуфлирају претварајући се да су они не само једино већ и некакво једино легитимно Хришћанство на планети, иако… уопште нису Вера у Господа. Можда… Али мржња зла јесте криминализовала легитимитет заклетве, заставе, часне речи, здравог разума… једном речју:

Мржња јесте криминализовала легитимитет Божијег Логоса.

Чедност Православног Бадњака…

Пошто произилази да Ватикан као такав већ од најранијих дана својег постојања – не садржи у себи легитимитет Истине Хришћанске Вере као такве, према томе, логично je предпоставити да је Ватикан наредио историјску лаж да су се Срби “доселили” – што нису – тек у шестом веку – зато да се лажно сматра да је Србе – тек у та познија времена – Ватикан тај који их је “покрстио” у Хришћанство! Пошто по свему изгледа да јесте тако, Ватикан и Аустроугарска су управо драстично расистички ликвидирали постојања Срба и Српског Хришћанства – пре шестог века – зато да би на те забране измајсторисали забрану легитимитета постојања Срба у будућности! Тако одгвори на зашто, и на зашто толика окрутност, толика тајност, и зашто у тој мржњи толико нехришћанства и толико антихришћанства – своди се на једну чињеницу и на једну предпоставку:

Чињеница је да за Ватиканово структурално и организацијско лажно претварање као да је Хришћанство – иако није јер уопште није Вера – и да су сходно томе за Ватиканов непостојећи легитимитет – Срби и Правослвље као као такви – смртна претња која може да разобличи Ватиканову превару! А предпоставка је доказ да упркос свим забранама – Прво: Срби jeсу били један од активних ентитета најранијег Хришћанства у доба Исуса Христа! Друго: непосредно поред речице Србица је жбун где се Господ појавио Мојсију! Левити, за које данашње генетско испитивање доказује да нису Јевреји, били су искључиви чувари Божијег Знамења од Мојсија па све до уништења Соломоновог храма у Јерусалиму; и искључиво благодарећи Левитима – Божије знамење није предано Риму – као што су сарадици окупатора сва остала свтовна блага предали Риму! А Левити су такође пореклом из околине речице Србице! И треће: које је то књиге Растко Немањић ишао да чита у Светој земљи, и то баш у Светој Терези која је на обали те исте речице Србице??? Дакле… Ватикан ликвидира Србе зато да би их спречио да сведоче легитимитет Истине Хришћанства!

Можда…

…али тај узрок произилази као једино логично образложење Ватикановог антисрпског расизама и Ватиканове мржње Срба, којe усвтрђује и српски историчар Владислав Сотировић: “ватиканска Аустроугарска је од 1867. огорчено непријатељска против балканског устанка за уништење Отоманског Царства и уједињење Срба Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, Македоније и Црне Горе – у већу Србију”!(12) Зато лажна легитимност денунцира Бадњак за “народног непријатеља”! Па зато што је Бадњак Србије наводно некакав “народни непријатељ” – зато Србија наводно нема легитимитет да постоји… а поготово је удару легитимитет Светог Саве! Па зато што Србија наводно нема легитимитет да постоји зато је сатерана у крволочно утамничење звано “Краљевина Југославија”! Па зато што је чедност Бадњака ипак преживела подло наумљење мржње да убије Душу Бадњака… зато у Другом светском рату Ватикан режира издајство Равне Горе и Равногорске Србије, и преко Черчила организира усташког Броза да обави јавно убиство честитости Душе Бадњака…

…зато да ликвидира легитимитет постојања Срба!

Међутим, глобална криминализација – није легитимност! Никакве лажи Зла, никаква неумна наумљења сарадника окупатора да убију душу – нису легитимитет Божијег Добра! Напротив: легитимитет постојања, постојање Бадњака, варнице постања, постојања Духа, постојања Истине… зависи од тога верујемо ли или не, зависи од тога да ли смо довољно орни, довољно одговорни, довољно искрени да поштено верујемо Вером у Бога Господа, иначе… одјезди Душа у брабоњке.

Ослобођење од лопова без завичаја

Зато лопови без завичаја сматрају “небеску” Србију синонимом њихове измишљотине… некакве српске ирационалности која је Српски Народ наводно завела у пропаст и уништење, и то наводно поготово у савременој историји!?! То је међутим заведеност лопова без завичаја који покушавају да злочинству криминализације доделе лажни легитимитет:

Зато је без-завичајцима немогуће да схвате Духовну Суштину Истине јер им је немогуће да схвате духовност Духовног:

“Боље је нама у подвигу смрт, него у стиду живот“!

“Не подсећа ли ово средњовековно начело на оно из савремене историје, када су, излазећи 1941. пред очи света, српски демонстранти подигли транспарент са натписом ‘Боље гроб него роб’?”Јер иако избор небеског царства јесте постао и “жртвеник” – суштина Српског Националног Духа “није била Србија жељна рата и проливања крви” – већ напротив “Србија опијена поносом и достојанством вечитe чежње за слободом и правдом”!(13) Зато се данас ради о ослобођењу Духа: О ослобођњењу Српског Националног Духа! Зато јер нема ослобођења Истине без ослобођења сазнавања лажи: на пример, подоста данашњих новопечених потомака отимача су на пример из Крунске улице. Крунска улица је приликом Убиства Србије била отета од њених легитимних српских станара и власника и бесправно насељена дошљацима који су убиство криминализацијом џарали Кнојем, Озном, Удбом… једном речју некаквом револуцијом! Данас би зато свако ко је после рата одрастао у Крунској морао да поштено одговори од када ту станује! Јер… да потсетим:

Говоримо о томе да ли смо довољно орни, довољно одговорни, довољно искрени… да поштено верујемо Вером у Бога Господа… или… ако тога нема… ако нема у нама ослобођења… онда више не говоримо о Души… него о брабоњцима!

O томе je реч! Зато у недавном напису “Хоће ли се већ једном догодити Срби?”(14), који бољe да је насловљен Вучићевом фразом наслеђеном од отимача Крунске улице “ово је земља ‘Радника и сељака’ – “ово” се односи на данашњу Србију, а цитирано је Вучићево наслеђе да је он у оквиру немачке директиве да “промени српску националну свест”, спустио Србију “са неба, на ком се не ради и нема никаквих правила – на земљу на којој се тешко ради, а мораће и више”, јер у њојзи… не”наводно” “постоје иста правила за све“! Жила куцавица Лажи отимача Крунске, иде чак у такву саблазан да измишља лажну земљу “радника и сељака” у којој су “иста правила за све“ – па oмамљен Лажју отимача тврди чак и да је одузимањем Бањака и претварањем у брабоњке данашњу окупирану Србију:

“Одузео од разбојника и вратио је грађанима”!

Боже… ослободи Србе од куге.

Пошто је данас очигледно да је Брозову криминализацију Ватикан инсталирао да би је лукаво употребио као катализатор за будућу глобалну криминализацију легитимитета – за глобалну криминализацију легитимитета права на Истину! Зато се мора данас фокусирати на Ослобођење Истине а не ни на какво залуђивање “пропашћу краљевине Југославије”:

Захтев је слобођење Поштења Бадњака од преваре отимаача задњих два миленијума…

…зато да Слободно Верујемо и поштено развијамо од Бога нам подарени стваралачки и поштен оптимизам… ослобођењном од арчења Душе у брабоњке, ослобођеном од отимача који проћердавају Истину својатањем Господа Бога.

Амин

Часлав М. Дамјановић

www.Ravogorskivenac.com

_________

(1) “Резултати године са Александром Шепурином: Србија не планира да се предаје“, Глас Русије, 12/31/14)

(2) “Путин: Иза покушаја преписивања историје стоји жеља сакривања сопствене срамоте”, Глас Русије, 01/27/15)

(3) “70 година од солобођења Београда за Тита за краља за генералисимуса Стаљина”, Тимур Блохин, Глас Русије, 10/20/14, 15:30)

(4) “Стрељање историје”, Мајкл Благоје Раденковић)

(5) Mr Milorad S. Kuraica, selo Plavno kod Knina sada u Subotici, Новинар.де, 01/23/07)

(6) “Biden backs Ukraine peace push, but wary of Russia’s words”, Geir Moulson, Munich, AP, 02/07/15, 10:15 AM)

(7) “Sound of Boots”, аутор)

(8) “O prošlosti bez predrasuda”, Dr Hrvoje Klasić)

(9) “Mysteries of the Ancient Past”, A Graham Hancock Reader; Chapter Ten: “The Electric Jesus” by Jonathan Tlat Phillips: Gnosis: The Not-So-Secret History of Jesus; Chapter Eleven: Mithras and Jesus, Two Sides of the Same Coin, by Flavio Brbiero: The Origins of Mithraism and Christianity, and Josephus Flavius and St. Paul)

(10) Vatican City (AP), “Dove lovers, rejoice”.

(11) “Путин: Иза покушаја преписивања историје стоји жеља сакривања сопствене срамоте”, Глас Русије, 01/27/15)

(12) “The First Balkan Alliance (1866-1868)”, V. Sotirovic, Novinar.de, 01/14/15)

(13) “Косовски завет и Небеско царство у Срба”, Немања Девић, Борба за веру, 01/10/15)

(14) Проф. Др. Слободан Турлаков, Новинар.де, 30.12.2014