Вести

фото: Фејсбук

Почнимо од тога, да нема сумње – Србији прети реална опасност да постане мала земља. И просторно и бројчано. У своје време, Караџић је парафразирајући Дучића, рекао: „свака је Србија велика“. Али, и у то време, пред Србијом је постојала будућност, поготову што се српски народ у БиХ борио са пуном и пробуђеном националном свешћу за своје одржање. Унутар Србије, на жалост, није било тако, што се тек сада, после 14 година владавине „Петооктобарске лиге“ јасно види. Поготову сада, кад Србијом, у име окупатора, влада једна скупина, која се одрекла од свега српског, да би се докопала власти, чак ако су и свесни да је та власт тек и само квислиншка, која може у свако доба да се замени, ма којом другом екипом.

пише Проф. Др.Слободан Турлаков 14.02.2015

***

Могућност те и такве смене свестан је и сам Вучић, поручујући ЕУ„Ако вам лично представљам сметњу, јер нећу да будем ваша лутка на поводцу, већ само слуга грађана Србије, јасно ме и недвосмислено о томе обавестите, и не брините, склонићу вам се с пута, а знам да има много оних који чекају да улогу потрчка и послушника, истог секунда, одмах преузму“!

Ко зна како су му се ове речи омакле, можда и зато што зна да нема никога који би његову улогу прихватио. Чак ни Дачић.

А можда се и сам уплашио ових речи, чим је почео да тумара по Европи, (Хелсинки, Беч, Давос, Стокхолм, Франкфурт, Минхен), и свуда иста прича, о (непостојећим) реформама, исти предлози за инвестициона улагања, које су услужни медији прихватили као готову ствар, мада сем Палме који је Јагодину претворио у право стециште страних инвеститора, ништа од обећаних милиона инвестиција се не остварује.

Напротив! Светска банка поручује преко свог београдског представника, да Србија „што пре крене у (рас)продају предузећа“. Није бадава пензионер Светске банке, постао министар у Вучићевој Влади. Зато се он и налази у Америци, да доврши продају смедеревске Железаре, „кроз тешке преговоре“.

Чудо једно, још се тендер није довршио, а већ је Вучић изјављивао да је америчка компанија „Есмарк“ најреалнији купац, јер је њихова понуда најбоља. Међутим, прошло је већ неколико недеља, а „тешки преговори“ још трају, мада су неколико пута медији јављали, према вестима из Владе, да су успешни преговори близу краја. Чак је и Кирби био умешан у тим преговорима, али нико да се пита, шта ту тражи тај амбасадор, иначе доказани Вучићев пријатељ!

Ипак, треба признати, једино што су они успели, и то до савршенства, јесте потпуна контрола медија, цензура над свим и свачим, што би могло да омете и умањи њихову власт. Нову страницу у односима данашње Србије и Америке, отворио је својим недавним говором амерички сенатор Кристофор Марфи. који је најавио„могуће крваве сукобе у Србији“?! Није рекао ко би те сукобе изазвао, али је додао „треба понудити бољу сарадњу и Црној Гори и Србији, у супротном оставља се простор Русији“ Међутим, Вучић је мало пре сенатора, подсетио „Србија не мора да бира између Русије и ЕУ, она је то већ учинила идући ка ЕУ, што је њен стратешки циљ“

Има много тога што се крије у тим речима и ставовима, које је убрзо разрешио амерички потпредседник Бајден, који је у Минхену честитао Вучићу „Радите сјајан посао за Србију!“ и позвао га у Вашингтон, како би се тај „посао“ довршио, онако како је сенатор Марфи, свакако не сопственом иницијативом, тражио. Дакле, Србији је речено да има да се окрене директно Америци, без посредства Европске уније.

Није питање како је Вучић реаговао, утолио пре што се Дачић често врзма по Америци, а што Вучићу, у крајњој линији, није баш много пријатно. Треба се бојати тог тако здушног интересовања Америке за Србију, што је нема сумње и резултат свесрдног настојања амбасадора Кирбија.

Нама се много шта мота по глави као последица овог „окретања“, али једна ствар је доминантна. А та је, исељавање Албанаца са Косова, преко Србије, у Европу. Наиме, ми не верујемо да је до тога дошло спонтано, поготову што се оно врши потпуно легално – аутобусима, на очиглед тамопшњих власти. Тешко је поверовати да би било која власт тако хладно, чак са симпатијама, гледала исељавање свог становништва, као што то гледа косовска власт.

И ми у то исељавање не верујемо, напротив! Мислимо чак да се у њему крије, у крајњој линији, насељавање Србије, поготову у Топлици, у којој многи Албанци већ годинама откупљују празна села!

Шта хоћемо да кажемо?

Само једно: Ово исељавање је договорено са онима са којима се обично све договара, с тим да Албанци када дођу у Европу, углавном у Немачку, они ће бити враћени натраг, али то „натраг“ може да буде – Србија! Да је то могуће најављено је и насељавањем једне албанске породице у Баточини, где су чак и децу уписали у тамошње школе. Другим речима, та породица није хтела да се узалуд штрапацира чак до Немачке и натраг, кад се већ зна који ће и какав ће крај бити. Боље је за времена обезбедити себи бољу и сигурнију будућност.

И док тзв. Канцеларија за Косово, упорно „млати празну сламу“, сваког дана обећавајући бољи и стабилнији живот Срба на Косову, Шиптари имају свој план, да се врате на оне просторе у Србијји, са којих су 1878. исељени. Чак би могли да потегну своје историјско право на Топлицу, што би Европа и Америка подржали, као и све друго што подржавају, кад је реч о КиМ-у.

И шта би се онда десило? Да ли би се тад обистиниле „слутње“ сенатора Марфија о „могућим крвавим сукобима у Србији“, тј. да су оне припремане и режиране, као и све друго што је, кад је Америка заинтересована.

Тек би онда Срби на Косову страдали, јер би непостојећа косовска војска, прво са њима, по кратком поступку, пречистила, па онда дошла у помоћ својој браћи у Топлици, са тенденцијом ширења на све четири стране. (Али само до бугарске границе, јер они се традиционално боје Бугара. Уосталом, питање је да ли се тада и Бугари не би умешали, да пригрле „своје“ Западне области, не само Пирот и Босиљград, већ и Ниш до Алексинца, све оне српске крајеве, које су у оба рата окупирали, а недавно Бугарска академија наука, опет, прогласила подручјем бугарског језика, без икакве реакције наших академика!)

Не би требало све ово схватити као голе претпоставке, поготову што њихов извор потиче са званичне америчке стране.

Али, са владом какву имамо, која и кад нова хрватска председница прогласи преостале Србе у Хрватској, Хрватима православне вере, хоће да докаже своје добросуседске намере, па тако њен председник путује у Загреб на њену инаугурацију са „порукама мира и сарадње“… може се све очекивати, па и најгоре, само ако то Америка и ЕУ тражи од ње.

Напослетку, питање је да ли ће тамошњи Срби остати и православне вере, јер загребачки митропилит је ту скоро изјавио, да је на „СПЦ да уклања предрасуде између Срба и Хрвата“, заборављајући да су Хрвати место предрасуда уклонили саме Србе, не само у Јасеновцу, Јадовну, Глини, већ ту скоро и у Сиску, па и Вуковару…

Тужно је, али незаобилазно и истинито рећи, да од овакве цркве, какву имамо под руководством патријарха Иринеја, нема шта да се очекује. Треба се сетити само тог недостојног момента, кад је патријарх Иринеј, у другом кругу прошлих председничких избора, позвао Србе да гласају за Тадића, а сад опет, верује да ће „Вучић извући Србију из пепела!“

Било би доличније и природније очекивати од једног српског патријарха да каже ко је гурнуо Србију у пепео….

Слободан Турлаков

П.С. И тако, и коначно – правац и смер – Вашингтон!