Ако ипак пристану, а пристаће једино под притиском Немачке, Хрвати ће тражити, реална је претпоставка, да се као дан сећања узме дан погибије Јосипа Јовића, на Плитвицама, можда неки датум у вези с Овчаром, операцијом Вуковар, дан погибије редарственика у Борову… Бошњаци од Сребренице одступити неће и нема те силе која може да их помери.
пише Ратко Дмитровић, 15.08.2015
***
Пре тога, Изетбеговић се већ изјаснио, Србија мора да призна „агресију на Босну и Херцеговину“. Да, реч је о иницијативи Алексадра Вучића да се утврди дан сећања на све жртве ратова на простору бивше Југославије, без обзира на веру и нацију.
Идеја је племенита и може да допринесе смиривању тензија, каналисању будућности битно другачије од прошлости, али је тој идеји требало да претходи нешто сасвим супротно од онога што тврди Изетбеговић, а то нешто Београд није урадио. У питању је дефиниција рата деведесетих.
Очекивали смо, и испали наивни, да ће нова власт у Србији, устоличена након „октобарске револуције“ 2000. године, уз остало тражити, Србије ради, ревизију теорије бетониране у Загребу, Сарајеву, Љубљани, о узроку крвавог распада Титове Југославије. Хрвати, Муслимани, Словенци, Албанце да не спомињемо, још од раних деведесетих истрајавају на тумачењу да су Југославију разбили Милошевић и Срби као народ. О томе не дозвољавају разговор, за њих је то већа светиња од васкрснућа Исусовог, од учења Мухамедовог, у то се не дира ни по коју цену. Отуда ово муњевито одбијање Вучићеве иницијативе, јер на изведеној формули заједнички дан жалости није могућ; ми смо жртве, Срби су злочинци и ту заједништва нема – кажу у Загребу, Сарајеву, Приштини.
За све ове године на увреде, оцене изведене из горње поставке, Београд ћути. Хашки трибунал је доносио и доноси пресуде полазећи од тога да су Срби агресори. Нама су с тим образложењем увели санкције. Нико никада из службених просторија Београда није упитао службени Загреб и Сарајево како су то Срби могли да изврше агресију у Вуковару, Дарувару, Костајници, Глини, Вргинмосту, Србу, Книну, Дрвару, Грахову, Бијељини, Требињу… кад тамо живе вековима. Како се то на самог себе врши агресија.
Југославија је нестала у грађанском рату. Тај рат су изазвале Словенија и Хрватска и Босна и Херцеговина, игноришући ставове Срба и Србије. Оружани сукоби почели су нападима паравојних снага на касарне ЈНА, у Словенији и Хрватској. То су чињенице које се могу игнорисати, али их није могуће оборити.
Значи ли то да је Милошевићев режим у овој причи апсолутно невин? Не. Али није ни апсолутно крив. Управо то садашњем режиму у Србији даје снагу, и намеће обавезу, да прекине ћутање о рату деведесетих.
Ратко Дмитровић
извор: Вечерње Новости
Да би сте послали коментар морате бити улоговани