Вести

Др Миодраг Петровић, научни саветник Историјског института САНУ  у пензији је заслужан зато што имамо, додуше сада не једини, превод Законоправила Светога Саве на савремени језик. Због тога, и не само због тога, др Миодрага Петровића сам уважавао и ценио.

Вељо Вукајловић, Београд, 26.04.2017 електронском поштом

***

Такође, Миодраг Петровић је веома заслужан, уз Предрага Драгића Кијука што је настављено издавање часописа Свети Кнез Лазар Епархије рашко-призренске у егзилу. Г. Петровић је био веома активан члан редакције тог часописа донедавно, у коме су објављивани и његови текстови. Поводом текста г. Миодрага Петровића Писанија Грешног Милоја, немам шта да кажем: Г. Петровић је све рекао. Али не о Грешном Милоју како гласи наслов његовог текста, него о себи.

У његовим речима: „С обзиром на изражену нискост владике Артемија (скривено), о. Иринеја, Грешног Милоја, Славка Радовановића, проф. др Милана Мићуновића и других њима сличних“ препознао сам се и са поносом истичем да и ја, срећом, спадам у те „друге њима сличне“, па осећам моралну обавезу да се огласим.

То што о г. Петровићу сазнадох ме веома изненадило, али знајућу да је сваки човек склон падовима истовремено знам и да може устати ако се користи хришћанским средствима: покајањем, мирењем са братом својим, љубављу према ближњем своме… што му од срца желим. Пет ствари су ме посебно изненадиле код проф Петровића:

 Прво, његов вокабулар који ни по чему не личи на господина какав је у мојим очима био тај човек. Имам утисак да је на њега прешао онај ружни и заразни вирус Атанасија Јевтића;

 Друго, проф Петровић је речју покварењаштво или нискост (да га цитирам): „С обзиром на изражену нискост владике Артемија (скривено), о. Иринеја, Грешног Милоја, Славка Радовановића, проф. др Милана Мићуновића и других њима сличних“ итд. – учинио невероватан морални преступ којим је заиста себе деградирао;

Треће, проф. Петровић је беседио на хиротонији хорепископа Николаја (https://www.youtube.com/watch?v=DWoQBi3LaOg) а на стр 6. пас. 2. и  3. он ускаче сам себи у „стомак“ по коме испада да постављање хорепископа јесте по канонима и није по канонима. Склон сам да поверујем у његову прву тврдњу поготову што сам пажљиво прочитао текст: РЕЧ О ХИРОТОНИЈИ НОВОПОСТАВЉЕНОГ ХОРЕПИСКОПА НИКОЛАЈА СТАРОРАШКОГ И ЛОЗНИЧКОГ  (може се видети  ОВДЕ), а о том тексту Професор је јавно дао ласкаве оцене), а његова друга тврдња би могла бити последица опасности да је почело да га издаје памћење;

Проф Петровић је заборавио да нам је једном приликом похвало и текст  Жељка Которанина: Хорепископ у Епархији рашко-призренској у егзилу  Види ОВДЕ.

Тај текст који је професор оценио највишом оценом, управо говори супротно од онога што је Професорова задња тврдња;

Четврто, проф Петровић, вероватно у гневу или услед заборавности, наводи на каноне које је наводно прекршио владика Артемије као што је 15. Апостолски канон (који гласи: Клирик који оде у другу парохију без дозволе свог епископа, нека не служи, а ако се по позиву не врати, нека тамо општи као лаик) и њему слични. Ја нисам компетентан да расправљам о канонима. То није мој посао.

Али, поуздано знам да г. Петровић има сазнање (а то се може и прочитати и видети на бројним видео записима) да су владику, његове монахе и монахиње буквално износили припадници окупаторских снага и шиптарске полиције из његовог манастира у његовој епархији из које је неканонски протеран, а затим улогу насилног спровођења до Крагујевца и даље до Бистричке улице у Београду преузела српска полиција која је данима стражила пред „вилом“ – шупом у тој улици у којој је боравио владика Артемије.

Такође, поуздано знам да је проф Петровић као веома активни члан редакције часописа Свети Кнез Лазар, са осталим члановима  усвојио текст под насловом:  „Богословско образложење, смисао постојања и мисија Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у прогонству“ који је објављен у бр.16(82), 2014. године који потписа архим. Максим (сада канонски хорепископ). Види ОВДЕ.

Замолио бих уваженог Професора да се подсети бар одломка из тог текста, не би ли му помогао да заборав потисне и врати се себи, својим ставовима и својим залагањима. Тај одломак је под насловом: „Канонска утемељеност и оправданост пребивања Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу ван њене територије“.

Истина, прогон владике Артемија из Новог Вазнесења се не разликује битно од оног пређашњег (уместо америчког адмирала Фицџералда главнокомандујућег окупаторске силе овде је главнокомандујући био проф др Петровић), па овај последњи прогон Владике подсећа на „плишану револуцију“ – али са истим циљем: спречити владику Артемија да брани и одбрани веру светосавску коју је београдска патријаршија издала. Жао ми је што у том прогону начелствује проф Петровић и што га уби прејака реч: „Због тога сам изгубио наду да се с њим (вл. Артемијем) може рачунати на измирење и уједињење“.

И, пето: Професоров осврт на обрт каитала и профит показује да је у питању озбиљно посрнуће лишено елементарног расуђивања. Такво непознавање не доликује ни осредњем средњошколцу.

Драги професоре,

На здравље Вам измирење и уједињење са њима! Па од њих беже и њихови, за име Бога: види ОВДЕ  Нова књига оца Никодима Богосављевића – „Против учења еп. Игнатија (Мидића)“.

Вељо Вукајловић , Београд

Формат везе и илустрација -новинар.де

Копирање и јавно објављивање садржаја објављених на порталу „новинар.де“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције нису дозвољени