Вести

Као што је познато, Вилијам Вокер, је 1999. године био шеф Верификационе комисије ОЕБС-а на Косову И Метохији. Његов извештај о Рачку, у коме се лажно оптуђују српске снаге безбедности да су извршиле масакр над албанским цивилима био је унапред осмишљен план који је

Сима Мраовић, ПхД, електронском поштом 14.05.2017

***

послужио као повод да НАТО без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, нелегално, бомбардује и потом окупира Србију починивши злочине међународног карактера укључујући злоцин против човечности и геноцида.

За злочине почињене у току НАТО агресије, још за време бомбардовања Србије, у току маја 1999. године, а у складу са Статутом Трибунала (види Докумант 1) “Европски одбор за одбрану СР Југославије и српских националних интереса” из Париза, предао је Међународном кривицном Трибуналу за бившу Југославију два захтева за подизање тужбе против лидера НАТО пакта (види Документ 2), укључујући и Вилиама Вокера (види Доцумент 3). Ти захтеви, што је и разумљиво, нису процесуирани од стране НАТО Трибунала. На жалост, ти Захтеви нису наишли ни на посебно интересовање српских власти.

Вокер, агент ЦИА, познат је и по својој богатој шпијунско-« амбасадорској » каријери у Латинској Америци (Боливија, Бразил, Ел Салвадор, Хондурас, Перу, Аргентина). Био је и специјални изасланик Генералног Секретара као привремени администратор Уједињених нација у Источној Славонији.

Новембра 2008, проглашен је за почасног грађанина Републике Албаније, а Јануарy 2009, на десетогодишњицу масакра у месту Рачак, награђен је „Златном медаљом за слободу“ од председника, такозване, Републике Косово.

Недавно, осамнаест година после лажног извештаја Вилијема Вокера, поново по налогу својих налогодаваца изјављује, у окупираној Приштини, да му је сада (читај: да им је сада) циљ и план уједињење свих Албанаца.

О Вилијему Вокеру, 18. година касније, толико.

А шта је са осталим који су својим политичким, или војним, деловањем, учествовали у нелегалној агресији на Србију, чије су последице још и данас видљиве и болне ?

Неки су долазили у посету, као ослободиоци у свој рођени град (Солана), неки су постали важни саветници властима (Блер), неки су за јефтине паре купили рудна богатства на окупираној српској земљи (Кларк), неки су уложили у телекомуникацију (Олбрајтова), некима је сиротињска и распродата, али дарежљива Србија, чак дала и новац да би их подржала на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама (жена злочинца Клинтона).

И тако то бива (БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ) у пост-октобарској окупираној Србији.

Сима Мраовић, ПхД

Документ у прилогу на енглеском и француском језику

Requtes to ICTY