У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за ревизију изучавања теорије еволуције, међу којима су се нашла многа наша еминентна лица: бројни академици, професори,
Црквена истражвања, 16.05.2017
***
правници, доктори наука, уметници, новинари, али и свештеници. Као одговор на петицију, уследило је отворено писмо групе наставника и сарадника Православног богословског факултета у Београду, на челу са епископом Максимом (Васиљевићем) — иначе идејним творцем и иницијатором поменутог текста „одбране Дарвина“.
Оно што је Црква покушавала да докаже у протеклих 100 и више година, а тиче се библијских извештаја о стварању света, епископ Максим са својим истомишљеницима је одбацио буквално преко ноћи, ставши у заштиту Дарвинове теорије о еволуцији, тј. да је човек настао од мајмуна!
У свега 7 тачака, епископ Максим даје „објашњење“ о томе зашто се библијски извештаји о стварању света не могу узети као научна теорија нити могу бити предметом науке:
„Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине. Притом, текстови о стварању из Књиге постања чак ни жанровски не одговарају научном тексту. Схватање Светог Писма као последњег критеријума истине сваке појединачне науке потиче из (теолошки неутемељене) идеологије америчког креационизма“.
Тако епископ Максим констатује „да је теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи“. Верујемо да се многима (као и нама) чини да иза овог текста стоји неко од поборника Дарвинове теорије о пореклу врста, а не један високообразовани православни епископ и професор на богословском факултету.
Позивајући се на личност и дело Светог Григорија Богослова, епископ Максим за човека каже да је он „обожујућа се животиња“, чиме се директно указује на могућност да смо сви (или они!) настали од једне „праживотиње“, тј. мајмуна. Предајући измишљени предмет „Теологија и медицина у дијалогу“, епископ Максим полако залази у једну сасвим нову (непостојећу) научну област, која би се црквеним језиком кратко и јасно могла објаснити једном речју: прелест.
Увлачећи у своју кучину себи подобне професоре богословског факултета, епископ Максим не само да уноси забуну међу људе, већ отворено подржава јавне критичаре и противнике теологије и Библије уопште. Док се са једне стране међу потписницима петиције нашло 166 јавних личности (међу њима и извесни доктори библијских наука Драган Милин и Димитрије Калезић), у другом табору (поред епископа Максима) је једва 9 професора:
Владан Перишић,
Предраг Драгутиновић,
Здравко Јовановић,
Александар Ђаковац,
Зоран Деврња,
Марко Вилотић,
Андреј Јефтић,
Вукашин Милићевић и
Ненад Божовић.
Примећујемо да велики број редовних професора поменутог факултета ипак није (мудро и за сваку похвалу!) стао у заштиту Дарвина. Ишчекујући чиме ће нас овај мудри владика следећи пут изненадити (верујемо да му за то неће много требати), остаје нам да трагамо за својим прецима међу многим приматима: од горила и шимпанзи, преко лемура и орангутана, па све до гибона и мармосета.
Што се њега лично тиче, нека се већ сам определи.
Опубликовал CRKVENAISTRAIVANJA on 16.05.2017
извор: https://crkvenaistraivanja.wordpress.com
Да би сте послали коментар морате бити улоговани