Вести

Хрвати су још 13. јуна јавили да ће једна богата Хрватица постати србијански премијер. И док се они тиме поносе, ми је, ето, готово сажаљевамо, јер ће имати посла са једним неурачунљивим човеком, који ће јој као председник државе загорчати живот, својом издашном помоћи и још издашнијом контролом. А зар сав тај „репертоар“, који познаје и признаје њега као јединог протагонисту, њој није био познат, зар га није искусила?

Проф.Др.Слободан Турлаков 20.06.2017

***

Или је пак, неминовна одлука оних у чијој јој је служби?

А шта ће мислити и како ће се понашати бивши Шешељеви радикали, који су већ два пута масовно гласали за тог Шешељевог фаворита, тешко је предвидети.

Свашта се предвиђа, али се ништа неће променити. Апсолутна власт остаје у рукама оног, који само за њу зна и за коју се изборио.

Ко не верује нека чита извештај Вишекруне у „Магазин Таблоиду“, видеће ко, како и зашто влада, a сви до једног су ван закона, сем онога који им доноси корист, њима и ЊЕМУ. Тј., такав криминал тешко је замислити да је могућ, али, ето, могућ je, већ пет година егзистира и све је већи и безобзирнији.

Човек који је до скора важио као један од најсигурнијих кандидата за премијера, Душан Вујовић, на састанку регионалних министара финансија у Бечићима, усудио се да каже: „У Србији постоји проблем управљања, на свим нивоима – државном, јавном и приватном.“ И како неки јављају – Разочарао Вучића! А ко зна, можда је то баш и хтео, како би избегао да буде формални премијер. Међутим, тај Пожаревљанин је у Влади готово једини стручан, с доказаним искуством у својој финансијској струци, стеченим дугогодишњим радом у Светској банци, чији је предс тавник био чак и у Украјини за време тамошњих немира.

А где и било какво искуство има Вучић? Сем вечитог необавезног причаторства.

Како то, што се често питамо, Шешељ није први видео и уочио, већ га је са непуних 30 година узео за министра у Милошевићевој Влади, да би 10 година касније, 2008, заједно са другим Шешељевим „флигл ађутантом“, из основa променио своје национално и политичко опредељење, проглашавајући у Њујорку оно што је раније радио, да су то биле глупости којих се сада стиди.

Али, све је то ништавно према ономе што је открио Вишекруна, што је без претеривања, јединствено у светским размерама.

***

Познати бизнисмен и индустријалац Филип Цептер је ту скоро, изјавио: „имамо производњу у седам  фабрика,  али нн једна  није у Србији. Кад се успостави  правна држава,  производићемо и овде“

Зар то није јавни и очигледни шамар српским управљачима, тј, неизбрисива потврда оног што је рекао Вујовић у Бечићима, а што је Вучића – „разочарало“! А што није реаговао на ту Цептерову необориву потврду таквог мишљења?

Правна држава?

Недостижни, мада више – прокламовани циљ, свих влада, још од 5. октобра. Шта друго , кад председник Врховног касационог суда Д.Милојевић позива судије, априла 2017, да „јавно говоре о политичким притисцима на њих“. А шта је са поглављем 23, који говори о судству, у ствари о правној држави и поштовању закона.

Ако се зна да је ЕУ још пре десетак година тражила од Србије да испита 24 сумњиве приватизације, које ни до данас нису испитане, не може се него помислити, да је и то тражење ЕУ више формално него стварно. Јер да је стварно, она је имала начина да ту ствар ликвидира. Али, изгледа и њој су блиски Александар Влаховић и Млађан Динкић, главни актери тих и таквих приватизација.

Али, има и нових сумњивих приватизација, од којих је најпознатија Фабрикe шинских возила „Гоша“ у Смедеревској Паланци. Најпре је продата словачкој компанији, а ова је касније, преко ноћи, продала кипарској компанији, а да није обавестила ни раднике, ни синдикат. Шта више, радницима, словачки власник, није месецима давао плате, са одговарајућим законским доприносима, За ову изненадну промену власништва, радници су сазнали тек прегледом Регистра привредних друштава.

Све је то крајње сумњиво, а постало је катастрофално кад се један радник у кругу фабрике обесио, јер више није могао да подноси беду. На то су радници ступили у генерални штрајк. Дошао је и Вучић и као премијер им обећао државну помоћ од 60.000 динара по сваком раднику, што је исплаћено, мада је нечувено да држава исплаћује раднике у једном приватном предузећу.

Али, то неопозиво указује на неку тајну, којом се крије право стање ствари.

Радници и даље штрајкују, министар рада и социјалног старања (Вулин) и даље се бави оживљавањем фашизма у Хрватској и појачањем терора на Косову! А сад се залаже и за гласање у Скупштини којим ће се омогућити Брнабићкин мандат!

Док Обрадовић непрестано убеђује своје гласаче, како се једино „ Двери“ старају о породици у Србији. Наравно, није познато да је он лично био у Смедеревској паланци и тамо на лицу места утврдио како живе тамошње радничке породице, и посебно ко се стара о породици обешеног радника?

Волели бисмо да је Милан Стаматовић, још један првосрбијанац, обишао неку школу тзв. дуалног образовања, где се јасно види како је у Србији легализован малолетнички робовласнички рад у корист иностраних инвеститора.

Тачно каже Момир Булатовић: „Купе Немци фабрику, улажу у њу и у производњу, а ми се надамо да ћемо те производе да извозимо у Немачку и за милијарду евра. Међутим, то је Немачко, од почетка до краја! И њено ће остати“, па ће тако бити и са „Малим Маршаловиом планом“, којим ће Немачка помагати својим инвестиститорима да у земљама Западног Балкана, дођу до јевтиних сировина и јевтине радне снаге, и да потом извозе у Европу, за свој рачун..

Али, кога у то убедити? Вујовића сигурно – не!

***

И без толиких политичких свакодневних заврзлама, у земљи се грдно закувало. Сад је главно како обезбедити Брнабићкино формално председниковање владом, коју наравно, неће она састављати, већ ће се као квочка посадити на постављена јаја од стране оног који то једино може.

Вучић је држао састанак са СНС посланицима убеђујући их да му остану верни. Признао је да су троје отказали послушност, али је овластио М. Обрадовићку, која је свима, у име њега, запретила, или – 128 гласова, или нови избори! А што он то није рекао?

Овај број – 128, подсећа на онај од 126, којим је у Скупштини изгласана Тадићева Резолуција (2010) о српским злочинима у Босни, када је дан пре „гласања“ Палма на сва уста причао како он неће гласати за ту злочиначку Резолуцију, те смо му ми депешом честитали за тај непоколебљиви српски став.

А онда га је Тадићев министар унутрашњих дела Дачић, целу ноћ убеђивао како је нужно да гласа и тако омогући европску милост, и… довезоше Палму, и он даде свој глас, 126-ти.

И тако омогући злогласну Резолуцију.

Нешто се мислимо, неће ли Дачић, сад, пак, Вучићев министар иностраних дела, поновити свој подвиг из Тадићевог времена, и давити, давити Палму, уз разна обећања, која су овоме потребна како би живео на слободи и у грађанској части, и Палма да опет свој одлучујући глас, сада 128 -ми?

Свашта је могуће, јер Дачићу су потребни СПС министри у Влади, а ако Владе не буде и расипишу се нови избори, ко зна неће ли се коначно видети да СПС не постоји. Да се потврди оно што је Ратко Дмитровић написао да у СПС нема ни једног социјалисте, укључујући и Дачића, што је апсолутна истина, што је нагнала Дачића да сутрадан изјави да ипак „сви социјалисти“ читају „Новости“!

Који карактер, који морал!

***

И док се тако свакојаке могућности спремају и одвијају, све са јасном претњом по опстанак Србије и Срба, пре свих устремљења и грмљавина над нама, размахнуће се једна невиђена свечаност: друга, инаугурација председника Републике, на коју је позвано најпре 5.000 званица, а потом објављено чак 7.000!, уз бројне шефове и председнике држава, министара иностраних дела и других високих гостију из Европе и света, који у некадашњем Титовом Савезном Извршном Већу на Новом Београду, има да „покажу респект и поштовање, не према њему лично, већ према земљи Србији, њеној стратешкој позицији независне и суверене државе“!

Ту се зауставио, и није рекао да је то његова заслуга. Али, ко год уме мало да мисли, зна да је тако. да он , искључиво он, о свему па и о томе одлучује. Испада да Брнабићка не уме ни да мисли, ни да види! Зато је и изабрана да буде кандидат за премијера.

Постоје тимови стручњака, естетичара и организатора, који то огромно Титово здање преуређују и опремају да буде достојно ове епохалне свечаности, али и да одушеви бројне госте историјом Србије, која је упркос жеље и настојања њихових држава да је униште и збришу са ових простора , ту где је и била, само сада са највећим сином Србије на челу.

Јадни Тито, тај највећи син „наших народа“ који је дизао то савезно здање, да је могао да предвиди да ће се у њему устоличити највећи син српског народа, оног народа ког је он после „ослобођења“ на стотине хиљаде поубијао, као народне непријатеље!

Нека се не брине његова неумрла душа, биће и сада и ту оних који се спремају да докрајче оно што он није мого да доврши, на челу са Герхардом Шредером, који је као шеф Немачке започео 1999, оно што ће данас цео Запад, на перфиднији начин, завршити, једном за свагда. Није њега Ангела Меркел случајно иабрала за њеног и немачког изасланика.

Поштено, нема шта!

Боже наш, или бар министре финансија, Вујовићу, колико ли ће ово свечано лудовање коштати? Има ли тих пара у буџету?

Хоће ли бити довољан, толико рекламиран тзв. – буџетски раст?

Или ће се морати правити нови јавни дугови?

Слободан Турлаков

П.С.

Нешто се мислимо да би радници из „Гоше“ својим присуством увећали јединственост ове прославе, а још колико малолетници из дуалног образовања, који би на најочигледнији начин заинтересовала стране инвеститоре, што би им омогућила још већу зараду и Србију учинила јединственом а њеног шефа радосним и увећала свечаност и значај његовог устоличења.